3. Од безазлене разоноде, преко устаљене
навике, до праве правцате зависности –
цена је коју данашње генерације младих
плаћају.
4.
5. Дугометражни цртаћи замењени су 3D
филмовима, ластиш и „школице“ видео
игрицама, а писање писама и дописивање
са вршњацима тихо је уступило место
онлине chat-u и друштвеним мрежама.
Мења се језик, мења се машта, мењају се
симболи... Где је граница преласка
коришћења интернета у зависност ?
8. • Зависнпст пд Интернета је клинички
ппремећај са снажним негативним
ппследицама на
спцијалнп, раднп, ппрпдичнп, финансијскп
и екпнпмскп функципнисаое личнпсти.
9. Сваки вид зависности може се посматрати
као сложен процес, при чему се, услед
честе конзумације супстанце или објекта
зависности, ствара нелагодност и снажна
жудња у њиховом одсуству. Јавља се
неконтролисана жеља за одређеним
понашањем, и тенденција за сталном
потрагом за објектом зависности и његовом
употребом. Да ли је екцесивна употреба
Интернета формe зависности или не?
10.
11. Oво питање је последње деценије често
постављано, након што је Интернет ера
узела замаха у свету, и употреба Интернет
ресурса постала свакодневица огромне
већине светског становништва. Ипак,
могућности које светска мрежа пружа, уз
све позитивне стране, садржи и пуно
негативних последица.
12.
13. Први облици електронске зависности
јавили су се још педесетих година
двадесетог века, када су се појавили
апарати за игру (флипери). Осамдесетих
година је почела ера видео-игара, која је
код нас трајала до половине деведесетих,
када је запажен прелазак на рачунаре и
конзоле.
14. Касније се појавило масовно коришћење
рачунара, а повећао се и број претплатника
интернет-услуга. Паралелно са развојем и
ширењем Интернет мреже, у исто време су
се појавила позитивна очекивања, али и
негативне реакције. Негативне реакције
углавном су се односиле на све већу
потребу за коришћењем Интернета.
15.
16. Слобода акције кориснике
Интернета снабдева
могућношћу да независно и
неспутано „крстаре“
мрежом, ван утицаја других
људи, и прибаве себи жељене
информације.
17. Анонимност и слобода експресије и
могућност бити „сам свој газда“,
омогућавају корисницима да се представе у
потпуно другачијем светлу, често кријући
реални, а наглашавајући имагинарни,
виртуелни идентитет. Услед страха од
критике и бројних ограничења, у мањој је
мери могуће исказати сопствене ставове и
представити се на жељени начин у реалном
свету.
18.
19. ◦ Управо апликације које служе за комуникацију
(нпр. Скајп, Фејсбук) представљају најчешће
коришћене Интернет програме у 21. веку. То
говори о жељи за комуницирањем, за
самопредстављањем и донекле, самопромоцијом.
20.
21. Зависност од интернета сматра се
поремећајем контроле импулса.
Млада (и одрасла) особа не уме да
обузда своју жудњу, и са смањеном
толеранцијом на фрустрацију,
понавља радње које доводе до
задовољења, у овом случају
повезивања са виртуелном
социјалном групом.
22.
23. Време проведено на рачунару
током дана сматра се
најмеродавнијим индикатором
постојања зависности, и 4-6
сати слободног времена сматра
се симптомом. Поред тога,
постоје још неки критеријуми
којима се утврђује присуство ове
зависности.
24.
25. Најмање 5 од њих:
повећање времена на интернету,
апстиненцијални синдром,
осећај умора и нервозе кад није
на интернету,
губитак значајних веза,
оffline зависност…
26.
27. • ХВАЛА НА ПАЖЊИ
Ксенија Дмитрпвић I3
Прпфеспр Маја Ранкпвић
