Obrazovni krug

1. Симболи Републике
Србије
ЗАСТАВА, ГРБ, ХИМНА, ВАЛУТА, ГЛАВНИ ГРАД

2. Застава Републике
Србије
Застава Србије је хоризонтална
тробојка са бојама одозго надоле:
црвеном, плавом и белом.
На левом делу заставе налази се
грб Србије.
На заставу се не може ништа
исписати. Она се не може мењати
и не сме бити изложена тако да
додирује тло, нити као подлога или
завеса.
Застава Србије користи се као
Народна застава и као Државна
застава, које се разликују по томе
што се на државној застави налази
мали грб.
Народна застава вије се сваког дана на зградама органа Републике Србије,
а Државна застава вије се на зградама највиших органа на државни
празник Републике Србије. У дане жалости сви државни органи истичу
Државну заставу Републике Србије на пола копља.

3. Грб Републике Србије
Грб Србије се користи као Велики и
Мали грб. Разлика је у томе што на
Малом грбу нема плашта са круном.
На грбу Србије је двоглави бели орао,
који на грудима носи штит.
На штиту се налази крст са четири
оцила, која су у народу попримила
значење:
Само слога Србина спасава.
Грб, који и сам представља црвени
штит, крунисан је златном круном
Немањића.
У подножју штита налазе се два
златна крина (љиљана).
Мали грбВелики грб
Мали грб се употребљава на
зградама осталих државних
органа, на Државној застави,
на војним заставама, на
униформама.
Велики грб се налази на
државном печату и новцу, на
зградама највиших државних
органа, као што су Народна
скупштина и Влада, а у
иностранству на зградама
амбасада Србије.

4. Четири „С“
Симбол са црвеном подлогом на којој
стоји часни крст са четири слова „С“
нађен је међу винчанским симболима
старим око 7000 година.
Претпоставља се да се ради о
приказивању неба које је подељено на
четири квадрата са четири млада
месеца који симболи рађања у
животињском, биљном, људском и
духовном свету.
Српска традиција симбол повезује са
Светим Савом коме приписује стварање
мотоа „Само слога Србина спасава”, чија
скраћеница представља четири слова С.
Порекло симбола је из Византије, од
грчког слова бета (β) и слогана
династије Палеолог „Цар царева царује
царевима”.

5. Двоглави орао
Двоглави орао је од настанка
српске државе био симбол српског
царства.
То је грб идеалне српске државе,
симбол њене државности.
Двоглави орао је симбол јединства
божје и земаљске власти, спој
небеског и земаљског.
Овај симбол је користило
Византијско царство и династија
Немањића.
Налазио се на застави цара Душана,
првог српског цара из династије
Немањића, када је Србија излазила
на чак три мора.
Византијски двоглави орао Двоглави орао на грбу Немањића

6. Химна „Боже правде“Боже правде
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.
Моћном руком води, брани
будућности српске брод.
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад.
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод.
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром.
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани
к победи му води ход.
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!
„Боже правде“ је званична химна
Републике Србије.
Била је химна Кнежевине Србије,
Краљевине Србије и Краљевине
Југославије.
Песма је настала 1872. године, када је
писац Јован Ђорђевић написао стихове
на музику Даворина Јенка, за завршницу
позоришне представе „Маркова сабља“.
Представа је припремљена поводом
пунолетства кнеза Милана Обреновића,
будућег краља. Популарност ове песме
допринела је томе да она постане
званична државна химна.
Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај.
Настало је ново доба,
нову срећу, Боже дај!
Отаџбину српску брани,
пет вековне борбе плод.
Боже спаси, Боже брани,
моли ти се српски род!

7. Српски динар
Динар је званична валута
Републике Србије. Назив
„динар” води порекло од
римске монете „денаријус”,
што означава десетицу.
Динар се међу Србима први пут
помиње у XIII веку. Краљ
Радослав, најстарији син
Стефана Првовенчаног, био је
први српски владар који је
ковао сопствени новац.
На данашњем српском кованом
новцу (кованицама, новчићима)
приказани су
српски споменици културе.

8. Папирни динари
Први папирни динари у Србији
појављују се у XIX веку.
Прва вишебојна новчаница израђена
је у Краљевини Југославији, са ликом
краља Александра I Карађорђевића,
као и прва новчаница са ликом жене –
краљице Марије Карађорђевић.
Осим по лепоти, новчаница са ликом
краљице Марије посебна је и по томе
што је на њој први пут на некој нашој
новчаници приказан лик познате
жене, историјске личности.

9. Данашњипапирнидинари
Вук Стефановић Караџић, творац садашњег
изгледа српске ћирилице
Петар Петровић Његош, владика и писац.
Аутор Горскиог вијенца
Никола Тесла, научник и проналазач
Јован Цвијић, географ
Милутин Миланковић, астроном
математичар и климатолог
Стеван Стојановић Мокрањац, композитор
Надежда Петровић, сликарка. Оснивач Кола
српских сестара
Ђорђе Вајферт, економиста, индустријалац,
утемељивач Народне банке.
Слободан Јовановић, правник, историчар и
државник
На садашњим новчаницама приказани
су портрети људи значајних за историју
Србије.

10. Београд
Београд је главни и највећи град Србије.
Налази се на ушћу Саве у Дунав. Један је
од најстаријих градова у Европи.
Прва насеља на територији
Београда настала су у
праисторијској Винчи,
4.800 година пре нове ере.
Београд су основали Келти у 3. веку пре
нове ере. У 1. веку нове ере град постаје
римско насеље под именом
Сингидунум.
Крајем 4. века град улази у састав
Византије, постаје место различитих
културних укрштања.
Након досељавања Словена, словенско
име Белиград први пут је забележено
878. године.
Ушће Саве у Дунав

11. Београд, српски град
Београд постаје у 13. веку први пут
српски град када га краљ Драгутин, као
мађарски зет, добија на управу.
Занимљиво: У време цара Душана,
када је наша држава просторно
највећа у својој историји, Београд није
у саставу тадашње Србије. Он је тада
запуштено и разорено насеље на
граници између Угарске и Србије.
Београд први пут постаје престоница
Србије 1405, за време деспота Стефана
Лазаревића, који је препородио и
обновио град.
Деспотов наследник Ђурађ Бранковић
морао је град поново предати
Мађарима, а после тога Београд осваја
турска војска од 100. 000 ратника на
челу са Сулејманом Величанственим
1521. године.
„Нађох најкрасније место од давнина,
превелики град Београд који је по
слуачају разрушен и запустео, саздах
њега и посветих Пресветој Богородици.“
Краљ Драгутин
Унук Стефана Првовенчаног; син краља Уроша и Јелене Анжујске
Деспот Стефан Лазаревић
Син кнеза Лазара
Београд у средњем веку

12. Београд, европски град
У 17. веку, током двадесетак година,
наизменична је владавина Турака и
Аустријанаца када Београд мења
изглед од орјенталног ка
средњоевропском граду.
Ослобађање Београда започето је три
године након Првог српског устанка,
а коначно завршено 1867.
Град се развија у 19. веку. Прва
српска влада заседа 1807. Из
Војводине долазе школовани људи и
оснивају прва министарства и
установе од националног значаја
(нпр. Велика школа).
Након одласка Турака, град се
убрзано развија по угледу на велике
европске градове и у њему се
оснивају значајне научно-културне
установе које су знаменитости нашег
народа и данас.
Да се не заборави и не понови
Београд је рушен и бомбардован неколико пута у новијој историји, уз
велику материјалну штету и жртве:
За време Првог светског рата од стране Аустроугарске 1914-1915.
У Другом светском рату бомбардован је чак 11 пута. Немачка је без објаве
рата бомбардовала град 6. 4. 1941, а током 1944. то су учинили савезници.
Бомбардовање СРЈ од стране НАТО пакта трајало је 78 дана, а почело је 24.
марта 1999.

13. Симболи Београда – симболи Србије
Тврђава Калемегдан,
историјско језгро града
Споменик
Победник
Храм Светог Саве,
највећи православни
храм на Балкану
Мост на Ади Авалски торањ
Острво АдаЗграда
Народне банке Србије
Зграда Ушће,
највиша у Србији, 141 метар
Народно позориште

14. Извори
Ученички тим допунске наставе у
Културном центру Србије у Паризу је на
основу лекција обрађених током првог
полугодишта и током часова у марту,
приказао са професорком Блаженком
Тривунчић своја сазнања једном
заједничком презентацијом.
Извори су прилози који се налазе на сајту
базе наставних материјала допунске
наставе у иностранству „Час по час“ из
области „Моја Србија“:
„Државна обележја Републике Србије“
„Застава, грб и химна“
„Београд“
„Српски динар“