Географски развој мисли кроз векове...

1. УВОД У ГЕОГРАФИЈУ
Шеста
београдска
гимназија

2. Садржај лекције
Политичко географска карта света
Појам и назив Географија
Развој географије као науке
Праисторија
Антички период
Римски период
Епоха Великих географских открића
Васко Де Гама
Кристофор Колумбо
Фернандо Магелан
Картографија
Герхард Меркатор
Подела Географије
Александар Хумболт
Фридрих Рацел
Јован Цвијић
Предмет проучавања Географије
Сродне науке са Друштвеном Географијом
Значај Друштвене Географије
Научне методе
Закључак
Питања за обнављање лекције

3. Зачетке географије можемо
препознати и у праисторији
 Пећина Алтамира у Шпанији је
отворена за туристе који могу
видети трагове праисторијског
човека.
 На слици црвени бизон
 Праисторијски човек
се интересовао за
место свог живљења и
свет који га окружује.
 Интересовале су га
процеси и појаве које
се дешавају око њега.
(Месец, звезде, сунце,
реке, животиње) али
није могао да разуме
за ове појаве. Само их
је сликао на зидовима
 Слике са мотивима
река, планина и
животиња су претеча
данашњих карти.

4. Како су старе културе схватале
географски простор
 Вавилонци
 Индуси
 Кинези
 Грци
 Асирци
 Вавилонци (творци
астрономије)
 Феничани
 Грци
 Египћани
(геометрија
парцела)

5. Појам и настанак назива
Географија
 Ератостен – отац
Географије
 3 век пре нове ере
 Геа- Земља
 Графеин- описивање
 Земљопис
 Географија

6. Грчка античка географија
 Грци су видели су Средоземно море као центар Старог
света.
 Феничански трговци и поморци су им доносили знања
са истока о Африци, Блиском истоку и Европи.Они су
дали име ереб- залазак сунца- Европа и асу-излазак
сунца-Азија
 Хомер је у 8 в пне у Илијади и Одисеји описао Егеј као
центра света а да је около све лутање по води са
фантастичним представама.
 Талес из Милета је рекао да је свет и човек настао из
воде и вода је почетак ствари па Земља плива на води.
 Херодот, отац историје,, је био путник тада познатог
света. Дао је 1 описе Балкана, описао реку Нил у Египту,
Малој Азији.
 Аристотел је највећи природњак и филозоф антике,
географ, метеоролог. Творац геоцентричног система до
16 века. Земља има лоптаст облик, копно је веће од воде
што касније буни Колумба.
 Аристотелов ученик, Александар Македонски је водио
природњаке и географе на пут
 Александријска библиотека је савршен скуп знања до
Јулија Цезара у 1 в не
 Ератостен- управник александријске школе и
библиотеке. Основао математичку географију, Земља
има облик лопте. Његово дело ,,Географија,, садржи све
рукописи и знања тада познатог света
 Појам екумена

7. Римски период
 Површина Земље је
у средњем веку била
terra incognita –
непозната земља.
 Црквено мишљење
Геоцентричног
система.
 Одбачена су античка
дела а научници
проглашени за јерес.
 Изглед старих
средњевековних
карти које су биле
нетачне и мистичне
Јерсусалим – пупак света на
средњевековним картама

8. ТРГОВЦИ СА ИСТОКА ДОНОСЕ ФАНТАСТИЧНЕ ПРИЧЕ О БОГАТОЈ ИНДИЈИ ПУНОЈ ЗАЧИНА,
ДРАГУЉА, СВИЛЕ, ДРВЕТА И СВИ ЕВРОПСКИ МОРЕПЛОВЦИ ПОКУШАВАЈУ ДА ПРОНАЂУ ПУТ
ДО ЊЕ.
ТАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ЕПОХА ВЕЛИКИХ ГЕОГРАФСКИХ ОТКРИЋА У 15 ВЕКУ

9. Васко Де Гама
 Васко де Гама
 португалац
 (1488)
 проналазак
пловног
 пута за Индију

10. Кристофор Колумбо 1492
откриће Новог света

11. Фернандо Магелан (1518-1522)
прва пловидба око света

12. Развој Картографије
 Герхард Меркатор
(1512 - 1594) холандски
картограф и оснивач
картографије у средњем
веку.
 Пројекција карте света из
1641 год.
 Конструисао је карте и
глобусе за морепловце
 На четвртој слици је
приказан споменик
споменик Меркатора у
Бриселу где он држи глобус
и један од инструмента

13. Подела Географије крајем 19 века
Александар Хумболт
1765- 1859
Фридрих Рацел
1844-1904
 Оснивач Физичке географије
 Испитивао рељеф, вулкане, климу,
биљни и животињски свет
 Највећа истраживања у Јужној Америци
и Русији
 У позадини вулкан Чимборазо
 Оснивач Друштвене Географије
 Најзначајнија дела ,,Антропогеографија,,
и ,,Политичка Географија,,
 Проучавао људско друштво
 Обишао бројне градове
 Упознао различите културе
 Објаснио како простор утиче на људе.

14. Јован Цвијић 1865 -1927
Рођен је 11.10. 1865 у Лозници.
Утемељивач српске и светске географије
Оснивач Српског географског друштва,
Председник Српске краљевске академије
(сада САНУ)
Професор и ректор Београдског
универзитета
почасни доктор Универзитета Сорбоне и
Карловог универзитета у Прагу.
Бавио се подједнако друштвеном и
физичком географијом, геоморфологијом,
етнографијом, геологијом,
антропологијом и историјом.
Своја најистакнутија дела створио
испитивањем крашких терена на
Балканском Полуострву.
Појам крас увео у геоморфологију.
Докторат на сродну тему брани у Бечу.
Препознао трагове глацијације на
Балкану, Описивао живот људи и
насеља.
Доприноси уређењу граница СХС.
Оснивач Српског географког друштва
1910 год.
Најпознатије дело ,,Балканско
полуострво и јужнословенске земље,,.

15. Предмет проучавања
географије је географски простор.
Природа
Рељеф
Клима
Воде
Биљни и
животињски свет
Друштво
Становништво
Насеља
Привреда
Индустрија
Инфраструктура
Услуге
Економија
Политика
Човек
Религије
Обичаји
Писменост
Животни стандард
Расе
ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР И ЕЛЕМЕНТИ

16. Предмет проучавања
друштвене географије
 Друштвена географија се појавила
у другој половини XX века.
 Проучава људско друштво у
географском простору.
 Људско друштво се састоји од
неколико компоненета које
проучава друштвена географија:
 -становништво
 -насеља
 -пољопривреда
 -индустрија
 -саобраћај
 -услуге
насеља
пољопривреда
становништвоиндустрија
саобраћај
услуге

17. Задатак Друштвене географије је да
проучи како ове компоненте
функционишу на -
 Општем планетарном нивоу
 Регионалном нивоу
 Локалном нивоу

18. ОПШТА ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА
Социјална географија Политичка географија Економска географија
-Географија становништва
-Географија насеља
Макрониво
Мезониво
Микрониво
-Аграрна географија
-Индустријска географија
-Саобраћајна географија
-Туристичка географија
-Географија услуга
РЕГИОНАЛАНА ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА
Друштвена географија континената
Географија регионалних интаграција
Географија држава

19. Значај друштвене
географије
Знања Друштвене географије се
примењују у -
 просторном планирању
 војсци
 Науци
 туризму
 заштити животне средине
 политици
 међународним односима

20. Научне методе
 Друштвена
географија је у вези
са суседним наукама
и преко
методологије
истраживања
 Географски метод
служи за
посматрање и
закључивање о
узроцима и
последицама
географских појава и
процеса
Теренски
метод
Упоредни
метод
Картографски
метод
Прогностичке
Математичке
Статистичке
Економске
Фото-
Граметрије
НАУЧНЕ
МЕТОДЕ

21. Компијутерска географија
 У 20 веку велики значај у
географским проучавањима има
употреба рачунара па се развила и
компијутерска географија.
 GPS

22. ЗАКЉУЧАК
 Географија припада најстаријим научним дисциплинама јер су људи
настојали још у праисторији да упознају средину у којој живе. Прву
географију објавили су Стари Грци са описом тада познате Земље.
 Нов допринос дају и други народи, истрживачи из доба Великих
географских открића. До 19 века географија је имала дескриптиван
карактер и сводила се на опис, захваљујући А. Хумболту и Ф. Рацелу
добија научни карактер.
 Значај Друштвене географије је свуда око нас, у политици, планирању,
војсци, заштити животне средине и планирању будућности.

23. Питања за обнављање
лекције
 1. Шта проучава географија
 2. Шта проучава друштвена
географија
 3. Ко је оснивач географије
 4. Ко је оснивач Друштвене
географије или
Антропогеографије
 5. У којим епохама је дошло
до развоја географије а која
епоха није дозвољавала
развој уопште науке.
 6. Који морепловци су
покренули епоху Великих
географских открића
 7. У чему је значај
проучавања друштвене
географије