Сточарство Србије, подела и значај...

1. Попис пољопривреде 2012.
„Сточарство у Републици Србији“
Аутор: проф. др Раде Поповић

2. Циљеви студије
• Успоставити методолошку основу за будућа
истраживања газдинстава са сточарском
производњом
• Анализирати промене у структури газдинстава
у периоду између два пописа пољопривреде
• Указати на и даље доминантан значај малих
газдинстава и газдинстава средње величине у
сточарству Републике Србије

3. Новине у попису пољопривреде
• Економска мера величине пољопривредних
газдинстава
• Типологија газдинстава према структури
линија пољопривредне производње на
газдинству
• Нова дефиниција – „условно грло“
• Производни методи у сточарству
• Примењена методологија Светског програма
пописа пољопривреде (ФАО – УН) и Евростата

4. Мотивација
• Отвореност Републичког завода за статистику
ка истраживачима
• Боље разумевање статистичке терминологије
из пописа пољопривреде
• Боље разумевање структуре и карактеристика
пољопривредних газдинстава са линијама
сточарске производње
• Мултидисциплинарни приступ
• Методолошки оквир за наредна истраживања
и анализе.

5. Садржај:
• Методологија
• Значај сточарства у пољопривреди Србије
• Структура пољопривредних газдинстава са
линијама сточарске производње
• Карактеристике ПГ са говедарском производњом
• Карактеристике ПГ са производњом свиња
• Карактеристике ПГ са живинарском
производњом
• Карактеристике ПГ са производњом оваца и коза
• Карактеристике ПГ са пчеларском производњом
• Закључак

6. Методологија
• РЗС типологија ПГ
• Мере величине ПГ са сточарском производњом:
• Физичке
• Економске
• Врсте газдинстава
• Мала ПГ
• ПГ средње величине
• Велика ПГ
• Подаци:
• База података РЗС: Попис пољопривреде 2012.
• Књиге Пописа пољопривреде 1960.
• Базе статистичких података: ЕУ, САД, Нови Зеланд итд.

7. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Употреба ресурса
• Коришћено пољопривредно земљиште (КПЗ)
• Упосленост радне снаге
• Удео у укупној вредности пољопривредне
производње
• Значај у спољнотрговинској размени
• Значај у периоду између два пописа
• Регионална заступљеност сточарства у Србији
• Заступљеност сточарства у односу на друге земље
• Индиректни значај сточарства

8. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Сточарством се бави 489.364 ПГ, тј. 77,5% ПГ
• 99,9% су ППГ, која имају на располагању 84% УГ и
просечан капацитет од 3,5 УГ
• ПГ у статусу правних лица имају на располагању 16%
УГ и просечан капацитет од 497 УГ
• Имају на располагању 70% КПЗ
• Користе 71% ГРЈ ангажованих у пољопривреди
• Виши степен упослености радне снаге (0,49 ГРЈ) у
односу на друге типове газдинства (0,38 ГРЈ)
• Већа упосленост женске радне снаге
• Учесталији приходи током године

9. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
41,17%
26,12%
19,66%
13,04%
Сточарство Ратарство Воћарство Повртарство

10. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Позитивна спољнотрговинска размена производа
сточарства
• Године 2008. остварено је 139 мил. долара, а
након тога долази до пада вредности нето извоза
до 40 мил. долара у 2012. години
• Према просечној вредности 1 t увезених и
извезених производа сточарства, Србија увози
скупље, а извози јефтиније производе

11. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Смањује се број ПГ у Србији
• Расте просечна величина ресурса по ПГ
• Удео газдинстава са сточарском производњом се
између два пописа смањио са 90% на 77%
• У ЕУ-9 удео ПГ са сточарском производњом се смањио
са 74% на 38% у периоду 1975–2010. године

12. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Регионалност сточарске производње:
• Војводина: 41% свиња и 45% грла живине
• Шумадија и западна Србија: 46% говеда и 41%
пчелињих друштава
• Јужна и источна Србија: 38% коза и 35%
пчелињих друштава

13. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Густина сточарске производње у Србији износи
0,6 УГ/ha
• Највећа густина је у Мачванској области, 1,1 УГ/ha
• У ЕУ-28 густина сточарске производње износи
0,77 УГ/ha
• Од 0,25 УГ/ha у Бугарској до 3,6 УГ/ha у Холандији

14. Значај сточарства у
пољопривреди Србије
• Значај сточарства за рурални развој
• Значај за биљну производњу
• Алтернативни извори енергије
• Енергија ветра
• Биогас
• Соларна енергија
• Негативни ефекти на животну средину

15. Сточарство у Републици Србији
• Региони према броју УГ:
• Шумадија и западна Србија 39,8%
• Војводина 34,0%
• Јужна и источна Србија 20,7%
• Београдски регион 5,5%

16. Динамика броја УГ

17. Структура ПГ према економској
величини

18. Структура ПГ према величини
КПЗ
0
50.000
100.000
150.000
200.000
250.000
300.000
350.000
400.000
ha/газдинство
Србија - север Србија - југ
Газдинства Условна грла

19. Структура ПГ према броју УГ
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
1-9 10-19 ≥20
%грла
УГ/газдинство
Говеда Свиње Овце Живина

20. Ниво обучености менаџера
65%
1%2%
28%
1% 3%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
≤4 5-9 10-14 15-19 20-49 50-99 100-499 ≥500 Укупно
УГ
Искуство стечено праксом Курсеви из области пољ.
Средња пољ. школа Друга средња школа
Пољ. виша школа или факултет Друга виша школа или факултет

21. ПГ са и без наследника
4,3
3,1
0
1
2
3
4
5
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
Са наследником Без наследника
УГ/газдинство
Газдинства УГ УГ/газдинство

22. Старосна структура носилаца ПГ
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
<25 25-34 35-44 45-54 55-64 ≥65
%условнихгрла
Године старости носиоца газдинства
Србија - север Србија - југ

23. Говедарство
• 1960: 655 хиљада ПГ са 1,8 милиона грла говеда
• 2012: 177 хиљада ПГ са 0,9 милиона грла говеда
• Просечан број грла говеда је порастао са 2,7 на
5,1 грло/ПГ
• У региону Србија – југ узгаја се 2/3 грла, у региону
Србија – север 1/3 грла говеда
• ПГ у Региону Западне Србије и Шумадије узгајају
45,5% грла говеда
• Говедарство даје 42% вредности сточарске
производње

24. Економска величина ПГ са
линијама говедарске
производње
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
40%
<2 2-4 4-8 8-15 15-25 25-50 50-100 100-250250-500 >500
Економска величина газдинстава у '000 EUR стандардног аутпута
Газдинства Говеда

25. Структура ПГ према броју говеда
0
20.000
40.000
60.000
80.000
100.000
Грла говеда/газдинство
Србија - север Србија - југ
Газдинства Говеда

26. Перспективе развоја говедарства
• ППГ у 55% случајева немају наследника, а у свом
власништву имају 53% грла говеда
• Пољопривредници старости ≥65 година имају
на располагању 40,5% грла
• ПГ у статусу правног лица губе интересовање за
говедарство
• Систем интензивне говедарске производње
заснован на исхрани говеда употребом испаше
није довољно коришћен
• Низак обим употребе рачунара (1,2%) и услуга
Пољопривредне саветодавне службе (18,4%)
код 27.503 ПГ специјализована за говедарство

27. Свињарство
• 1960: 825 хиљада ПГ
• 2012: 355 хиљада ПГ са 3,4 милиона грла свиња
• Уравнотежен број грла свиња између региона
Србија – север и Србија – југ
• ПГ у Региону Војводине узгајају 41%, а у
Шумадији и западној Србији 33,8% грла свиња
• ПГ правна лица и предузетници узгајају 20% грла
• Водећи значај у производњи меса са уделом од
преко 55%
• 42% удео у вредности сточарске производње

28. Економска величина ПГ са
линијама производње свиња

29. Структура ПГ са узгојем свиња
према КПЗ
0
100.000
200.000
300.000
400.000
500.000
600.000
ha/газдинство
Србија - север Србија - југ
Газдинства Свиње

30. Перспективе развоја свињарства
• Виши ниво специјализације у региону Србија –
север
• 64% ППГ нема наследника и има на
располагању 61% грла свиња у власништву ППГ
• Пољопривредници старости ≥65 година имају
на располагању 47% грла свиња
• Од 28.777 ПГ специјализованих за свињарство:
• 15% је регистровано
• 5,6% користи услуге Пољопривредне саветодавне
службе
• 1% користи рачунар

31. Живинарство
• 1960: 1 милион ПГ са 11 милиона грла живине
• 2012: 414 хиљада ПГ са 26 милиона грла живине
• Уравнотежен број грла живине између региона
Србија – север и Србија – југ, али неуравнотежен
по областима, у 6 од 25 области у Србији
сконцентрисано 53% грла
• 37% грла се узгаја на 225 ПГ у статусу правног
лица и предузетника
• Учествује 4,9% вредности укупне пољопривредне
производње

32. Структура грла живине
Бројлери
49,1%
Кокошке
носиље 31,5%
Остали
подмладак
кокошии
петлови 16,0%
Ћурке 1,3%
Патке 0,9%
Гуске 0,3%
Морке 0,4%
Остале птице
0,5%

33. Економска величина ПГ са
линијама производње живине

34. Перспективе развоја
живинарства
• Највиши степен специјализације
• 61% грла живине узгаја се на великим ПГ
• 66% ППГ нема наследника и располаже са 66%
грла живине у власништву ППГ
• Пољопривредници старости ≥65 година
располажу са 45% грла живине
• Од 10.000 ПГ специјализованих за живинарство:
• 15,5% је регистровано
• 5% користи услуге Пољопривредне саветодавне
службе
• 3,3% користи рачунар

35. Овчарство и козарство
• 1960: 4,3 милиона оваца и 38.000 коза
• 2012: 155 хиљада ПГ са 1,7 милиона грла оваца и
63 хиљаде ПГ са 232 хиљаде коза
• Овчарством и козарством се баве углавном ПГ у
региону Србија – југ са 80% односно 69% грла
• Производња је заснована углавном на малим ППГ
• Учешће у вредности укупне пољопривредне
производње: овчарство (1,5%), козарство (0,3%)

36. Економска величина ПГ са
линијама узгоја оваца

37. Економска величина ПГ са
линијама узгоја коза

38. Пчеларство
• 2012: 31 хиљада ПГ са 668 хиљада пчелињих
друштава
• Производња је доминантно заснована на ППГ
• Пчеларство је прерасло из споредне у главну
делатност на већини газдинстава
• Учешће од 0,3% у вредности пољопривредне
производње
• Изузетан извозни производ
• Индиректне користи

39. Динамика пчеларства
4
21,4
0
5
10
15
20
25
0
100.000
200.000
300.000
400.000
500.000
600.000
700.000
1960. 2012.
Кошнице/газдинство
Газдинства Кошнице Кошнице/газдинство

40. Закључци:
• Сточарство је главна грана пољопривреде Србије
• Осам од 10 ПГ има барем једну линију сточарства
• Све гране сточарства, изузев живинарства,
засноване су на ППГ мале и средње величине са
дугом традицијом
• Доминантан удео сточарства у употреби ресурса
• Главне гране сточарства су говедарство и
свињарство
• Низак степен образованости пољопривредника
• Старосна структура није повољна
• Будућност ПГ зависи од ставова и очекивања
пољопривредника.

41. Поља наредних истраживања:
• Фокус на системе производње (конкурентност,
одрживост и др.)
• Посматрање ПГ као целине
• Мултидисциплинарни приступ типовима ПГ
• Анализирање односа у ланцима снабдевања
хране због брзих промена и велике
концентрације у појединим сегментима
• Већи фокус на мала ПГ и ПГ средње величине