-----------------------------------------------------------------------------------------

1. БОРОВ МОДЕЛ
АТОМА
Иван Ристић Е-24

2. Радефордов експеримент
■ Ернест Радефорд је
1911. године извршио
познати експеримент
чији је циљ био
утврђивање
структуре атома.

3. Радефордов експеримент

4. Радефордови закључци
■ •Радефорд је алфа честицама бомбардовао веома танку фолију од
злата
■ •Након тога је анализирао њихову интеракцију са атомима злата
■ •Како је већина алфа честица прошла кроз злато без засутављања,
закључио је да у атому постоји велики део празног простора
■ •Како је регистрован мањи број честица које су се одбиле и
вратиле, закључио је да у атому постоји мали део запремине у коме
је сконцетрисано позитивно наелектрисање (језгро).

5. Спектралне серије атома водоника
■ Балмер је анализирајући растојања међу
линијама спектра, показао да се таласне
дужине четири спектралне линије атома
водоника из видљивог дела спектра могу
приказати емпиријском формулом:
1
λ
= 𝑅 ∗ (
1
𝑚2
−
1
𝑛2
)
m – маса електрона
n = 1, 2, 3…
После Балмера, најпре је Пашен установио серију
линија у инфрацрвеној области, затим су Брекет и
Пфунд установили још две серије у подручју већих
таласних дужина инфрацрвеног подручја. У далекој
ултраљубичастој областиЛајман је установио још
једну серију линија.

6. ■ 1924. godine дански физичар
Нилс Бор разрадио је идеје
Радерфорда и поставио нови
модел атома. Суштину Боровог
модела најлакше је објаснити на
примеру водониковог атома.

7. Боров модел атома
■ Нилс Бор је упоредио атом са соларним системом:

8. 1.БОРОВ КВАНТНИ ПОСТУЛАТ
Електрони се око језгра крећу само по одређеним орбитама које се називају
стационарне.Док се креће по стационарним орбитама електрон не емитује
електромагнетно зрачење.
Атоми се налазе бесконачно дуго у стационарним стањима (орбитама) и притом не
зраче енергију без обзира на то што је атом динамички систем наелектрисаних
честица. Стационарна стања су одређена енергијом коју поседује атом, односно
неком вредношћу из дискретног низа: 𝐸1, 𝐸2, 𝐸3,..., 𝐸 𝑁
Чињеницу да је електромагнетно зрачење које настаје из атома дискретно, односно
линијско, Бор објашњава својим постулатима:

9. 2.БОРОВ КВАНТНИ ПОСТУЛАТ
■ При апсорпцији или емисији
електромагнетних таласа атом у целини
прелази из једног у друго стационарно
стање, при чему за разлику енергија
атома у тим стањима важи:
∆𝐸 = 𝐸2 − 𝐸1=ℎν
h – Планкова константа
ν - Фреквенца зрачења
hν - квант енергије који ће бити емитован
(апсорбован) преласком електрона на
нижу (вишу) путању

10. 3.БОРОВ КВАНТНИ ПОСТУЛАТ
■ Електрон емитује или апсорбује квант енергије (фотон) само када прелази са
једне стационарне орбите на другу.
ℎ𝑓 = |𝐸 𝑛 - 𝐸 𝑚| En и Em – енергије електрона на
орбитама између којих се врши прелаз
Електрон емитује енергију када прелази из стања са вишом енергијом у стање са нижом
енергијом. Електрон апсорбује (прима) енергију када прелази из стања са мањом енергијом у
стање са вишом енергијом.

11. ■ Један од недостатака Боровог модела је што електрон који ротира
по орбити по класичној електродинамици (због убрзавања) мора да
стално губи енергију у емитовању зрачења и на крају би морао да
падне на језгро (То се не дешава реално ).
Значило би да
материја не може
да буде стабилна –
али она јесте, атоми
не колабирају.

12. Реално,
електрони
добијају или
губе енергију
када прелазе
између тачно
одређених
енергијских
нивоа.

13. Преласци између енергијских нивоа
■ Ако електрон прелази на нижи ниво то је праћено губљењем
енергије (емитује се фотон).
Светлост (енергија) се зрачи
n=1, 1. побуђено
стање
Основно стање
(најнижи ниво)

14. ■ Ако електрон прелази на виши ниво, мора да апсорбује енергију
(фотон-светлост).
светлост (енергија) мора да се апсорбује
n=1, 1. побуђено стање
Основно стање
(основни ниво)

15. Планкова хипотеза о квантима
■ Енергија не може да буде ни зрачена ни апсорбована континуално
већ у тачно одређеним деловима-квантима.
Континуална E Квантована E

16. де Брољеви таласи и атоми
■ Ако електрон такође има карактеристике таласa, тада можда
постoје и одговарајући аналогни ефекти приликом његовог
кретања око језгра атома.
Две, три и пет таласних дужина “напаковано” на путању електрона око
атома. Оне представљају стабилне орбите.