Evropska unija

1. ЕВРОПСКА
УНИЈА

2. Европска унија (скраћено: ЕУ) је међувладина и наднационална унија
(заједница) двадесет осам држава Европе. За разлику од типичних
међународних организација које представљају форуме за преговарање,
чији су органи састављени од представника држава чланица и где се
доносе одлуке необавезујећег карактера, ЕУ карактерише
наднационалност, која је разликује и одваја од типичних међународних
организација и даје јој карактеристике sui generis творевине (јединствене
творевине). ЕУ је специфична међународна организација, без преседана у
историји, са елементом наднационалности, који омогућава процес
интеграцијe.

3. • Аустрија
• Белгија
• Бугарска
• Грчка
• Данска
• Естонија
• Ирска
• Италија
• Кипар
• Летонија
• Литванија
• Луксембург
• Мађарска
• Малта
• Немачка
• Пољска
• Португалија
• Румунија
• Шпаније
• Словачка
• Словенија
• Ујединјено
Краљество
• Финска
• Француска
• Холандија
• Хрватска
• Чешка
• Шведска
Чланови Европске Уније

5. Прва царинска унија, која се изворно звала Европска економска
заједница, основана је Римским уговором 1957, а имплементирана 1.
јануара 1958. Касније се променила у Европску заједницу, која је сада
„први стуб“ Европске уније. ЕУ се развила од трговачког система до
економског и политичког партнерства.

6. СТАТУС
Европска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно у свету
постоји. Као што се из претходног може видети, у неким областима где су државе
чланице свој суверинитет препустиле Европској унији, може се рећи да је Европска
унија федерација или конфедерација. Унија нема право да премести додатна
овлашћења других чланица на себе без допуштења одређене чланице. Исто тако,
одређени број чланица руководи самостално својим политикама од националног
интереса, као што су инострани послови, одбрана, валута.
Захваљујући оваквом устројству, Европска унија се не може дефинисати ни као
интернационална организација ни као конфедерација или федерација. Могло би се
рећи да је sui generis целина.
Тренутни и будући статус Европске уније је предмет велике политичке пажње унутар
неких чланица ЕУ.

8. Европски савет је
састанак председника
држава или председника
влада држава чланица
Европске уније, министара
спољних послова, као и
председника Европске
комисије. Министри
спољних послова и
председник Европске
комисије имају само
саветодавну функцију.
Одлуке Европског савета су
обавезујуће за институције
Европске уније. Савет има
моћ да одређује политички
смер Европске уније.
Суд правде Европске
уније води рачуна да су
закони Заједнице
сагласно
интерпретирани и
ефективно примењени.
Има судску надлежност
у споровима између
земаља чланица,
институција ЕУ,
послова и појединаца.
Суд првог степена је
придружен од 1989.
године. Суд се састоји
од 27 судија, а седиште
суда је у Луксембургу.

9. Европска централна банка формира и имплементира Европску монетарну политику.
Поред тога, управља операцијама међународне размене и омогућује несметан рад платних
система. Основана је 30. јуна 1998. године и наследила Европски монетарни институт. Од 1.
јануара 1999. године је преузела све надлежности за примену европске монетарне политике
која је одређена од стране Европског система централних банака.
Главни органи су:
• Извршни одбор
Задужен је за свакодневне послове ЕЦБ. Чланови се бирају споразумно од председника влада држава
чланица еврозоне. Чланови се бирају једнократно на осам година.
• Управни Савет
Управни Савет је најважнији орган ЕЦБ. Управни Савет одлуке доноси једноставном већином гласова
чланова. ЕЦБ је задужена да управља количином новца у оптицају, спроводи мењачке послове, надзире
и управља девизним резервама држава чланица и промовише несметано деловање платног промета на
територији ЕУ.
• Генерални Савет
Генерални Савет је саветодавно тело, координира послове и припрема будућа проширења еврозоне.

10. Европска инвестициона банка (ЕИБ) је финансијска институција Европске уније.
Основана је у Риму 1958. године уговором о оснивању Европске заједнице. Финансира
инвестиционе пројекте који доприносе балансираном развоју Уније. Акционари ЕИБ су
земље чланице Европске уније. Према том власништву ЕИБ као кредитни институт има
могућности да на капиталном тржишту набави новац по веома повољним условима
пошто има класификацију ААА.
Европска инвестициона банка
ЕИБ нема клијенте коју улажу новац него искључиво кредитно финансира пројекте који
на други начин не би могли да се финансирају или би по веома скупој цени набавили
кредите.
Пројекти које банка финансира морају да имају циљеве развоја Европске уније:
• развој европских индустрија,
• развој малих предузећа,
• стварање прекоевропских мрежа (транспорт, телекомуникације, енергија),
• подршка информационим технологијама,
• заштита природне околине,
• побољшање здравља и образовања.

11. Савет Европске уније или Савет министара Европске уније је главни орган за доношење
одлука у Европској унији. Оличење је земаља чланица, чије представнике окупља регуларно на
министарском нивоу.
На основу дневног реда, Савет се састаје у различитом саставу: инострани послови, финансије,
образовање, телекомуникације итд.
Савет има известан број обавеза:
1. Он је законодавни орган Уније; за широк домен питања, практикује ту законодавну моћ заједно са
Европским парламентом;
2. Координира економским смеровима земаља чланица;
3. Закључује, у име ЕУ, међународне договоре са једном или више држава или међународних
организација;
4. Заједно са Парламентом, руководи буџетом;
5. Доноси одлуке потребне за утврђивање и спровођење заједничке међународне и безбедносне
политике, на основу општих регулација које је донео Савет Европе;
6. Координира активностима земаља чланица и усваја мерила у полицијској и правосудној сарадњи у
питањима криминала
Седиште Савета је у Бриселу.
Савет Европске уније не треба мешати са Европским саветом, засебним органом Европске уније, нити
са Саветом Европе, засебном пан-европском институцијом са седиштем у Стразбуру, независном од
ЕУ.

12. ЕВРОПСКА КОМИСИЈА
Европска комисија је извршно тело и одговорна је за
законске иницијативе и свакодневно управљање Европско
унијом. Тренутно је чине 28 европских комесара за
различита поља деловања, по један из сваке државе.
Председника и чланове европске комисије предлаже
Европски савет. Именовање председника и чланова
комисије мора да одобри Европски парламент.

13. Европски парламент представља једну половину законодавста
Европске уније. 736 (ускоро ће бити 750) европских посланика
директно бирају држављани ЕУ сваких пет година. Иако се посланици
бирају по државном кључу, они се организују по политичким групама, а
не по држављанству. Свака држава чланица има одређени број
посланика, а они се у неким случајевима бирају по националним
изборним јединицама. Парламент и Савет Европске уније заједно
усвајају законе у скоро свим областима под редовном законодавној
процедури. Ово се такође односи и на буџет Европске уније. Коначно,
Европска комисија одговара Европском парламенту, потребна јој је
његово одобрење за именовање и мора да подноси извештаје
Парламенту. Председник Европског парламента представља
Парламент. Председника и потпредседника Парламента бирају
посланици сваке две и по године.
Европски парламент

14. КРАЈ
Лара Поповић II5