1. Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke
agencije za poštanske usluge
Lidija Gligorić, viši saradnik za regulaciju tržišta u
Republičkoj agenciji za poštanske usluge*
Danas Conference Center - Hotel Hyatt Regency
sreda, 5. mart 2014. godine
*Ovde izneti stavovi predstavljaju lični stav autora i ne predstavljaju nužno i stavove Republičke agencije za poštanske usluge

2. -relevantan pad obima pismonosnih pošiljaka tokom samo jedne
godine, uz predviđanje daljeg pada
- udeo međunarodnih pošiljaka zanemarljiv u ukupnom obimu, sa
trendom bržeg opadanja
*izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013
*

3. *
*izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013
- „Obični” paketi ne obuhvataju ekspresne poštanske servise, koji postaju
dominatan način distribucije robe poštanskim kanalima, tako da pokazatelje u
ovom segmentu moramo uzeti sa određenom rezervom.
- stručnjaci Svetskog poštanskog saveza predviđaju povećanje obima u oba
segmenta, i to posebno u međunarodnom.

4. *
*izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013
- počevši od 2006. godine pismonosne pošiljke beleže značajan pad, da
bi od 2010. godine nastavile da padaju ispod nivoa od 1991. godine
- paketske usluge, uz retke izuzetke beleže pouzdan rast (podaci ne
obuhvataju ekspres komercijalne poštanske usluge, koje bi još više
pojačale ovaj trend)

5. Godina
Vrsta usluge (u procentima od ukupnog broja izvršenih usluga)*
Pismonosne
pošiljke
Paketski i
logistički servisi
Finansijski
servisi
Ostale usluge
2001. 53,2 9,9 14,5 22,4
2002. 52,4 10,4 15,2 22
2003. 51 11,1 16,9 21
2004. 51,2 10,8 16,1 21,9
2005. 52 11,3 15,3 21,4
2006. 49,2 14 16,4 20,4
2007. 48,3 15,4 17 19,3
2008. 47,6 16,6 17,4 18,4
2009. 45,8 15,4 18,1 20,7
2010. 44,7 17,1 18,4 19,7
2011. 44,4 18,3 18,6 18,7
-Evidentno opadanje udela pismonosnih usluga, kao i kontinuiran i stabilan
rast usluga iz domena paketskih i logističkih servisa
(u pitanju su servisi koji skoro bez izuzetka se koriste za neke od vidova daljinske prodaje)
*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013

6. Region
Vrsta usluge (u procentima od ukupnog prihoda)*
Pismonosne
pošiljke
Paketski i
logistički
servisi
Finansijski
servisi
Ostale usluge
Industrijalizovane
zemlje
50,2 37,8 7,9 4,1
Istočna Evropa i
CIS
42,2 10,7 26,8 20,4
Azija i Pacifik 20,2 11,8 60,6 7,4
Arapske zemlje 24,2 9,3 27,5 39
Latiska Amerika i
Karibi
58,2 34,7 2,9 4,2
Afrika 56,6 11,5 18,2 13,7
-u industrijalizovanim zemljama najveći deo prihoda dolazi od osnovne
poštanske delatnosti
- već smo konstatovali pouzdan rast paketskih i logističkih servisa
-u zemljama Istočne Evrope (a u Srbiji približno deli prosečne procente
za ovaj region), imajući u vidu izgrađenost infrastrukture postoji veliki
prostor za dalje unapređenje poslovanja u ovom domenu
*izvor: Postal statistics 2011 – A summary, Economic and Regulatory Affairs Directorate, UPU, Bern, 2012

7. Region
Način dostave pošiljaka (u procentima od ukupnog)*
Na kućnu
adresu
Preuzimanje od
poštanskog operatora
Populacija bez dostave
Industrijalizovane
zemlje
96,9 3,1 0
Istočna Evropa i
CIS
97,6 2,4 0
Azija i Pacifik 94,7 4,8 0,6
Arapske zemlje 61,3 28 10,7
Latiska Amerika i
Karibi
79,7 12,6 7,7
Afrika 21,1 49,2 29,7
- potpuna pokrivenost stanovništva poštanskim servisima u
zemljama Istočne Evrope (u Srbiji je pokrivenost dostavom na kućnu
adresu praktično 100%)
- dokaz da su granični troškovi svakog novog korisnika praktično
ravni nuli
*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013

8. Kretanje svetske ekonomije u odnosu na „poštansku ekonomiju” u periodu 1980-2011. godine
na globalnom nivou (iskazano u procentima, kao bazna godina uzeta 1990. godina)
tamna linija - kretanje svetske ekonomije; svetla linija- kretanje poštanskog sektora*
-osamdesetih godina prošlog veka smatralo se da kretanja u poštanskom sektoru u
velikoj meri zavise od kretanja u globalnoj ekonomiji
-početkom ovog veka je postalo evidentno da to nije slučaj, jer uprkos optoj
ekonomskoj ekspanziji poštanski sektor nastavio da pada.
-nakon 2008.godine i velike recesije u svetskoj ekonomiji, poštanski sektor je ostao
manje-više stabilan.
- može se zaključiti da eventualni neiskorišćeni infrastrukturni potencijali poštanske
mreže, mogu imati i određene antirecesione efekte, posebno u zemljama poput Srbije
*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013

9. U SLUČAJU SUKOBA ODREDABA OVOG ZAKONA SA ODREDBAMA
DRUGOG ZAKONA (ZAKONI KOJIMA SE REGULIŠU OBLIGACIONI
ODNOSI, TRGOVINA, TURIZAM, OGLAŠAVANJE, ELEKTRONSKA
TRGOVINA, ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE, USLUGE OD OPŠTEG
EKONOMSKOG INTERESA I SLIČNO), PRIMENJUJU SE ODREDBE
OVOG ZAKONA OSIM AKO ODREDBE DRUGOG ZAKONA NE PRUŽAJU
VEĆI NIVO ZAŠTITE POTROŠAČU (član 3. stav 8.)
POTROŠAČ JESTE FIZIČKO LICE KOJE NA TRŽIŠTU PRIBAVLJA ROBU
ILI USLUGE U SVRHE KOJE NISU NAMENJENE NJEGOVOJ
POSLOVNOJ ILI DRUGOJ KOMERCIJALNOJ DELATNOSTI
(član 5. stav 1. tačka 1)
35) KORISNIK POŠTANSKE USLUGE JE POŠILJALAC ILI PRIMALAC;
36) POŠILJALAC JE LICE KOJE ZAHTEVA IZVRŠENJE POŠTANSKE
USLUGE;
37) PRIMALAC JE LICE KOME JE UPUĆENA POŠTANSKA POŠILJKA.
(član 3. stav 1.)
ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (NACRT)
ZAKON O POŠTANSKIM USLUGAMA

12. PREDLOG REGULATORNOG OKVIRA
PROBLEM NIJE NEKA EVENTUALNO LOŠA REGULACIJA, NEGO
NEPOSTOJANJE BILO KAKVOG REGULATORNOG OKVIRA NA
TRŽIŠTU POŠTANSKIH USLUGA, KADA SU POŠTANSKE USLUGE U
FUNKCIJI MALOPRODAJNOG KANALA!
MOGUĆ POTENCIJALNO VELIKI NAPREDAK U SMISLU REGULISANJA
OVOG PROBLEMA U BUDUĆEM ZAKONU O ZAŠTITI POTROŠAČA!
ČLAN 29. STAV 1. TAČKA 15. NACRTA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA
Pre nego što se potrošač obaveže ugovorom na daljinu, odnosno ugovorom
zaključenim izvan poslovnih prostorija ili odgovarajućom ponudom za
zaključivanje ugovora, trgovac je dužan da potrošača na jasan i razumljiv način
obavesti o sledećim podacima...
POSTOJANJU NJEGOVOG UGOVORNOG ODNOSA SA POŠTANSKIM
OPERATOROM PREKO KOGA POTROŠAČ MOŽE, U SLUČAJU
REKLAMACIJE ZBOG NESAOBRAZNOSTI, DA POŠALJE ROBU O
TROŠKU TRGOVCA
PREDLOŽENO U SKLADU SA NAJAKTUELNIJIM REŠENJIMA
EVROPSKOG ZAKONODAVSTVA, PA ČAK I U NEČEMU ISPRED!

13. ZAKLJUČAK
DALJINSKA TRGOVINA IMA IZUZETNE POTENCIJALE
KAO FAKTOR UKUPNOG EKONOMSKOG RAZVOJA I
TO VEĆ U ODREĐENOJ MERI I JESTE
ČINJENICA DA JE TO ISTOVREMENO I KANAL KROZ KOJI SE
OBAVLJA I VELIKI BROJ RAZLIČITIH NELEGALNIH TRGOVINSKIH
OPERACIJA I NA DRASTIČAN I NEPORPAVLJIV NAČIN NARUŠAVAJU
PRAVA POTROŠAČA, DEROGIRA I USPORAVA OVAJ PROCES, SA
PRETNJOM DA MU NANESE NENADOKNADIVU ŠTETU
NEOPHODNO JE PREDUZETI ODREĐENE REGULATORNE
AKTIVNOSTI U CILJU ZAŠTITE POTROŠAČA, JEDNAKO KAO I
LEGALNIH TRGOVACA I POŠTANSKIH OPERATORA, I KOLIKO JE TO
MOGUĆE, ELIMINISANJA FAKTORA KOJI KORISTE OVAJ KANAL ZA
NELEGALNE RADNJE
OVAKVIM REGULISANJEM, OMOGUĆEN UKUPNI RAZVOJ DALJINSKE
TRGOVINE MOŽE SAMO STIMULATIVNO DELOVATI NA DALJE ULAGANJE U
INFRASTUKTURNE KAPACITETE POŠTANSKIH OPERATORA I NJIHOVE
POSLOVNE AKTIVNOSTI

14. HVALA NA PAŽNJI!!!
Sva pitanja su dobrodošla!
slavko.djumic@rapus.rs
lidija.gligoric@rapus.rs