fffff

1. METODIKA NASTAVE
FIZIČKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor
1

2. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
METHODS OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHILDREN
PREDAVANJE 4
LECTURE 4
2

3. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske
dece.
2. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog
doba.
3. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog
doba.
4. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta.
5. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.
6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece.
7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske
dece.
3

4. POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
— Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnev-
noj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedin-
stveno značenje.
— Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao
posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedago-
gije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je
to posebna nauka o obuci.
— Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za
praktično obavljanje poslova u struci.
— Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi
se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću
kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

5. PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA
— Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO
(planski način, put ...) s obzirom da se metodika bavi
načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje
kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspi-
tnog rada u nekoj društvenoj sredini, obrazovno-vas-
pitnom području ili samo jednoj disciplini.
— S obzirom na predmet interesovanja, metodika se
može baviti načinom realizacije samo jednog pred-
meta, jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u
jednoj sredini, što upućuje na problem stepena opšto-
sti, odnosno određenosti razrešavanja metodičkih pro-
blema.
5

6. ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA
— Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizič-
kog vaspitanja za decu predškolskog doba.
— Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ogra-
ničavaju samo na zdravstveno i biološko područje, već
obuhvataju i intelektualnu, te društvenu, kao i moralnu
stranu pedagoškog delovanja. Ne treba smetnuti sa
uma da je to složen proces.
— Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost
posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sa-
držaja, metoda i oblika rada sa predškolskom decom.
Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteris-
tikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom rea-
lizovali postavljeni ciljevi i zadaci.
6

7. CILJ PREDŠKOLSKOG
VASPITANJA I OBRAZOVANJA
— Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja
je da doprinese celovitom razvoju deteta pred-
školskog uzrasta, tako što će mu pružiti uslove
i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svoj-
stva ličnosti, da proširuje iskustva i izgrađuje
saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu.
— Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sas-
tavni deo ukupnog sistema društvene brige o
deci u pripremi mladih za uključivanje u obra-
zovni proces u okviru sistema obrazovanja i
vaspitanja.
7

8. BIOLOŠKI ZADACI
FIZIČKOG VASPITANJA
Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravst-
veno-higijenskih zadataka. Da bi vežbanje pozitivno delovalo na
rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko.
Ø Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežba-
njem, za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom
stanju aparata za kretanje, zatim zglobova, veza i mišića.
Ø Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan za-
datak, koji je od velikog značaja za zdravlje dece. Lošim držanjem
izaziva se pritisak na organe za varenje, slabo funkcionisanje i
drugih organa, nerava i krvnih sudova, slabi fizička sposobnost...
Ø Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem
vazduhu, u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća).
Ø Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak hi-
gijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. Redovno ku-
panje vežbanje i kontrola zdravlja, igra, spavanje, odmaranje.
8

9. VASPITNI ZADACI
FIZIČKOG VASPITANJA
Ø Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline je jedan od os-
novnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje zašto
svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke, za čega
je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje.
Ø Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u
postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežba-
nja, kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima.
Ø Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva, pri-
jateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Igre i
takmičenja, kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti.
Ø Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i sk-
ladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan
razvoj tela povezivanjem i muzike, izražavanjem emotivnih stanja.
Ø Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da
posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode.
9

10. OBRAZOVNI ZADACI
FIZIČKOG VASPITANJA
Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija
usklađenim elementima kretanja, gipkost, snaga, ravnoteža, iz-
držljivost, brzina ...
Ø Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom
životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti.
Ø Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođe-
nju mnogih vežbi, a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi
igara.
Ø Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje
decu uče da pravilno hodaju, trče, skaču, ne samo na terenu gde
ona vežbaju, nego na svakom terenu (nepravilnom, ispresecanom
i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima.
Ø Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuva-
nja zdravlja, pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera
primerena uzrastu.
10

11. SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece pred-
školskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe
strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi, (2) energetski
elementi i (3) elementi ritma.
Ø PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece
predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh, vodu i sunce).
Ø HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena, pravilna ishrana,
uredan život – vreme odmora i aktivnosti, bez štetnih materija –
nikotina, alkohola).
Ø MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja
dece predškolskog doba (objekti,sprave i rekviziti) u kojima i/ili
na kojima i/ili sa kojima se vežba.
11

12. PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno
povezivanje, prožimanje, uslovljavanje i oni su:
Ø princip svestranosti (fiz., umno, radno, moralno, estet., društ.);
Ø princip naučnosti (zasnovan na nauč. i proverenim činjenicama)
Ø princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti;
Ø princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu);
Ø princip zabave i razonode;
Ø princip jedinstvenosti uticaja i organizacije;
Ø princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem ...);
Ø princip svesne aktivnosti;
Ø princip očiglednosti;
Ø princip planskog opterećenja; (odabir sredstava, oblika i meto-
Ø princip odmerenosti. (da rada prema mogućnostima dece).
12

13. METODE FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i na-
čina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos
učenika prema vežbanju i to::
Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokaziva-
nje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja; prvo u
celini; upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika, crteža ...);
Ø metod žive reči (izlaganje, opisivanje i objašnjavanje, u razum-
nim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama);
Ø metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu, mačke, ze-
čeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću
telesnih pokreta);
Ø metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda, analitička meto-
da, kompleksna metoda);
13

14. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA
NA APARAT ZA KRETANJE
Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići, kosti i zglobovi.
Ø MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. Telesnim vežbanjem se
izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama, a zatim
na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana, time i obima
mišića, čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad.
Ø KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kon-
trakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. Telesno vež-
banje pozitivno utiče na kosti, one postaju bogatije kalcijumom,
postaju jače, ali i elastičnije.
Ø ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusob-
no spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu, ali i
elastičnost, što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim
telesnim vežbanjem.
14

15. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA
NA ORGANE ZA KRVOTOK
Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u
organima za krvotok:
Ø povećava se zapremina srca;
Ø dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja
mišićno tkivo;
Ø dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku
zapreminu, krvni sudovi su široki, a put koji prolazi krv od
srca do mišića i natrag, relativno je kratak:
Ø vežbanjem se utiče na krvne sudove, na sastav krvi;
Ø povećava se broj krvnih zrnaca, a krvni sudovi postaju
elastičniji.
15

16. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA
NA ORGANE ZA DISANJE
Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje:
Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom;
Ø mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade,
što dovodi do njihovog jačanja;
Ø jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš, pa se tako
povećava njegova elastičnost;
Ø povećava se inspiracija i ekspiracija, time se povećava
plućni kapacitet, a disanje postaje elastičnije;
Ø nosna šupljina, ždrelo, dušnik i bronhije su uski što otežava
udisaj (inspiraciju) vazduha;
Ø dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obim
disajnih pokreta mali, a potreba za kiseonikom veći;
(neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu)
16

17. UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA
ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM
ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca,
odnosno organe za varenje.
ü Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva.
ü Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem.
ü Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema
(CNS) razvija se isključivo vežbanjem.
ü Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ.
ü Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog
sistema je veće nego kod starijih.
ü Dete predškolskog doba kao vežbač uči, privikava se poste-
peno na pojedine pokrete.
ü Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta),
opada i pritisak na centralni nervni sistem.
17

18. IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA
TELESNI RAZVOJ DETETA
Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio
koristan potrebno je izabrati najpriklad-
nije vežbe, i to prema:
a) psihofizičkom razvoju dece;
b) karakteristikama grupe;
c) pripremljenosti grupe;
d) stanju dečjeg zdravlja.
18

19. IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (1)
Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:
1. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskriv-
ljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva;
2. zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog
toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u rasporedu
osnovnih delova kostura;
3. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom teži-
nom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa;
4. mišićna vlakna su tanka, a postotak vode u njima veći nego u
odraslih;
5. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih,
kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa;
6. nije završen razvitak nervnog sistema, diferencijacija stanica
moždane kore, ni psihomotorni centri ...
19

20. IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (2)
Neophodno je izbegavati vežbe i to:
1. koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statič-
ke vežbe);
2. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima;
3. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i
nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima
tela, npr. prstima, glavom, stopalom, šakom i slič-
no;
4. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncen-
traciju pažnje;
5. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo za-
maraju.
20

21. IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM
RAZVOJU DETETA (3)
Vežbe za predškolski decu moraju biti:
1. dinamične;
2. da obuhvataju više mišićnih grupa, a u
njima obavezno zaposleni veliki mišići
(krupna motorika);
3. deci razumljive;
4. izvodive u određenom ritmu, ne prebrzo,
tako da deca nauče vežbe izvoditi pravil-
no i lepo;
5. češće menjane.
21

22. IZBOR VEŽBI PREMA
KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE
ü vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i
obrnuto, jer svaka grupa ima svoje osobenosti;
ü starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspi-
tačice, dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate
rečima ...
ü starija deca već gađaju cilj, a mlađa se tek pripremaju na
gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova, loptica;
ü mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje
na mestu ili preskače preko konopca na podu, dok sred-
nja grupa skače udalj samo iz mesta.
Ø deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo
pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki, u uporu i
visu).
22

23. IZBOR VEŽBI PREMA
PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE
ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u
kojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju pozitivni
rezultati;
ü takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada
se možemo poslužiti gradivom starije grupe;
ü obrnuto, ako se radi sa starijom decom koja pre nisu
bila u dečjoj ustanovi, s njima se vežba gradivo za
nižu grupu;
ü od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko
dugo će se savladavati gradivo;
ü sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora
se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.
23

24. IZBOR VEŽBI PREMA
ZDRAVSTVENOM STANJU DECE
ü decu, koja posle bolesti dolaze u vrtić, postupno
obuhvaćamo radom;
ü deca su rekonvalescenti, organizam još nije zdrav,
uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno;
ü dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i
položiti u krevet;
ü deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vež-
baju onoliko koliko im lekar odredi;
ü slabašnu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna,
vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma.
24

25. PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno
ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE.
ü Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i
programom vaspitno-obrazovnog rada u predškol-
skoj ustanovi, na dobrom poznavanju psihofizičkih
osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju ma-
terijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi.
ü VRSTE PLANIRANJA:
(1) godišnji plan rada;
(2) tromesečni – kvartalni plan rada;
(3) mesečni plan rada;
(4) nedeljni plan rada.
25

26. GODIŠNJI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obu-
hvaćeni Planom i programom rada sa decom pred-
školskog doba, koji se mogu ostvariti sa određe-
nom grupom dece i u konkretnim uslovima.
ü Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će
se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja
dece i razvoja njihovih sposobnosti.
ü Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela
zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada, utvr-
đuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim,
ne ulazeći u detalje, što je konkretizacija opšteg
plana i programa procesa fizičkog vaspitanja.
26

27. KVARTALNI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma razli-
čite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja,
ü Plan rada se deli na tri kvartala - sezonska trome-
sečja: JESENJI (septembar, oktobar, novembar);
ZIMSKI (decembar, januar, februar); PROLEĆNI
(mart, april, maj).
ü U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se ras-
poređuju prema konkretnom redosledu obrade, go-
dišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova.
ü U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da
se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastop-
nih časova u cilju što potpunijeg savladavanja.
27

28. MESEČNI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine ak-
tivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizo-
vati u određenim periodima razvoja dece predškol-
skog doba.
ü U mesečnom planu formulišu se pojedini organiza-
cioni oblici rada (zanimanja, pokretne igre) i određuje
vreme za njihovu realizaciju.
ü Prvim mesečnim planom rada treba predvideti po-
četni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe.
ü Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom
planu rada detaljno razraditi.
ü Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i pos-
tupnosti i sistematičnosti u primenjivanju.
28

29. NEDELJNI PLAN RADA
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni
planovi rada.
ü Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne ak-
tivnosti, pomoćna sredstva i pokretne igre koje će
se tokom određene nedelje primenjivati.
ü U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjiva-
ti što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će
obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih
sposobnosti.
ü Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni
plan rada, tzv. pisane pripreme za neposredan rad
sa decom predškolskog doba.
29

30. PISANA PRIPREMA ZA RAD
U FIZIČKOM VASPITANJU
ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za
svaki dan sažete (uže) pisane pripreme, koje sadrže
određene aktivnosti i način njihove realizacije.
ü U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati
potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se ra-
dom želi ostvariti, konkretizaciju sadržaja rada –
sredstva kojima će se to postići i način organizacije
rada.
ü Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradi-
cionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu
aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog
doba.
30

31. PRIPREMA ZA USMERENU AKTIV-
NOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA
ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži:
1) UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti orga-
nizam za opterećenja koja slede, uticajem na kardio-
vaskularni i respiratorni sistem,
2) PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežba-
ma oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u
daljem toku aktivnosti.
3) OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje
što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih
programskih zadataka.
4) ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje orga-
nizma i razvijanje smisla za red.
31

32. PRIMER UVODNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
PRETRČAVANJE
v Postavljanje dece na liniju (u vrstu).
v Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije,
staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču.
v Korakom se vraćaju na polazno mesto. Tako se
uvežbava reagovanje na signal i organizovano
postavljanje.
v Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem)
kao vrapci, vraćaju se korakom.
v Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku,
ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače
na podu na razmaku 20-30 cm, nazad korakom.
32

33. PRIMER UVODNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
VEŽBE OBLIKOVANJA
Ø Postavljanje dece u ograničenom prostoru.
1) Kruženje rukama.
2) Sukanje trupom.
3) Pretklon-zaklon.
4) Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu.
5) Dizanje tripa iz ležanja na leđima.
6) Upor ležeći, “hodanje kao gusenica”.
7) Upor sedeći, grčenje jedne pa druge noge.
8) Čučnjevi sa izručenjem.
33

34. PRIMER OSNOVNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI
1) “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda
– drvenih obruča, na znak trebaju što pre da uskoče u
gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta.
2) “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje
je niz od pet drvenih obruča, na znak deca kreću jed-
no iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč, trče-
ći nazad, pa zatim sunožno, 2 + 2 puta oko 3 minuta).
3) “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”, u jedan
kvadrat jednom nogom, sa dva raskoračno, 2-3 puta).
4) “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke, pevaju i igraju
ranije naučeno kolo, sunožno, hopa-cupa...).
34

35. PRIMER ZAVRŠNOG DELA
USMERENE AKTIVNOSTI
Mirna pokretna igra: BALONI
Ø Deca su i dalje u krugu ali sede.
Ø Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri
šarena naduvana balona.
Ø Deca odbijanjem balona trude se da isti
ostane što duže u vazduhu.
Ø Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5
minuta.
35

36. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske
dece.
2. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog
doba.
3. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog
doba.
4. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta.
5. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.
6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece.
7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske
dece.
36

37. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (1):
ü Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja?
ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja?
ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja?
ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog
doba?
ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba?
37

38. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Kontrolna pitanja (2):
ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece?
ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece?
ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece?
ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje, nervni sistem i
termoregulaciju?
ü Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog
doba?
ü Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?
ü Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba?
ü Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece
predškolskog doba?
ü Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba?
ü Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog
doba?
ü Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog
doba?
ü Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece?
38

39. P I T A N J A ?
HVALA NA PAŽNJI
39

40. METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA
DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
METHODS OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHILDREN
PREDAVANJE 4
LECTURE 4
40

41. METODIKA NASTAVE
FIZIČKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor
41