1. Biljni organi

2. Podela biljnih organa
1. Vegetativnih, koji održavaju biljku u životu:
 koren,
 stablo
 list
2. reproduktivnih (generativnih) organa koji
omogućavaju razmnožavanje jedinki i biološki
opstanak vrste:
 cvet - cvasti,
 plod i
 seme.

3. Koren
Koren je osovinski vegetativni biljni organ
 kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i
 upija vodu sa rastvorenim mineralnim
materijama. .
Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa
čijom aktivnošću koren raste neprekidno
tokom života.
 Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom
(kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz
podlogu

4. Građa korena
Na korenu se morfološki razlikuje više
delova (zona):
 zona korenske kape
 zona rastenja
 zona izduživanja
 zona apsorpcije
 zona provođenja.

5. zona rastenja
•deo vegetacione
kupe
•Koren deobama
ovih ćelija raste.
zona korenskih dlaka
•površinske ćelije
obrazuju dlake za
upijanje vode iz
zemljišta.
zonu izduživanja
•ćelije koje se izdužuju
(rastu u dužinu) i čine
zona korenske kape
 površinski sloj grade mrtve,
osluznjavele ćelije koje se ljušte i
tako smanjuju trenje pri rastu
korena.
 Ćelije korenske kape se stalno
obnavljaju deobama ćelija
vegetacione kupe
Građa korena

6. Zona korenske kape
Zona rasta

7. Anatomska građa korena
Ako se u zoni korenskih dlaka napravi
poprečan presek korena, uočiće se
njegova primarna građa:
 na periferiji korena je rizodermis (epiblem),
 višeslojna zona primarne kore i
 u centru je centralni cilindar .

8. PRIMARNA GRAĐA KORENA
Poprečni presek korena iznad zone korenskih dlaka
rizodermis
(epiblem)
centralni
cilindar
zona
primarne
kore

9. Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih
delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju
korenske dlake kojima se upija voda i u njoj
rastvorene mineralne materije.
Primarna kora je građena od više slojeva
parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji
je naslonjen na centralni cilindar, sadrži
ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa
mineralnim materijama, koju su upile ćelije
rizodermisa, u centralni cilindar.

10. Poprečni presek radijalnog provodnog snopića
•Centralni cilindar
se sastoji od
provodnih elemenata
ksilema i floema.
•Ksilem se nalazi u
centru, a floem na
periferiji centralnog
cilindra. Ksilem ima
oblik zvezde između
čijih zrakova su
umetnuti elementi
floema.

11. Detalj radijalnog sprovodnog snopića: 1. parenhim kore 2. endodermis
2a. ćelija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem
2a

12. Sekundarna
građa korena
I kora sa peridermom
II kambijum
III sekundarno drvo

13. simplast
apoplast Ćelijski zid
Uzdužni presek korena u zoni korenskih dlaka

14. Korenov sistem
 Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke.
A. Osovinski korenov sistem
Koren koji nastaje od korenka klice
naziva se glavni koren (pravi koren).
Na izvesnoj udaljenosti od vrha on
se grana i obrazuje bočne korenove,
koji su obično slabije razvijeni od
glavnog korena.
Svi bočni korenovi zajedno sa
glavnim grade korenov sistem.
Ovaj tip korenovog sistema razvijen
je kod golosemenica i dikotila.
B. Žiličast korenov sistem
Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla
polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski
korenovi).
Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja
podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga
monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju
i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

15. Metamorfoze korena
Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku
drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena
menjaju i on je metamorfoziran.
Najčešća dodatna uloga korena je
magacioniranje hranljivih materija:
 ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on
zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa).
 kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim
korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).
 kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj
podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju
iznad površine i snabdevaju podzemne organe
vazduhom.

16. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren
Beta cicla
cvekla

17. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren
Daucus carota subsp. sativus

18. Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

19. Ficaria verna, koren Skrobna zrna u parenhimskim
ćelijama

20. Daskasti korenovi tropskog drveća

21. Stablo - izdanak
Stablo je osovinski deo izdanka koji raste
neprekidno tokom života biljke. Stablo sa
listovima naziva se izdanak.
Osnovne uloge stabla su:
 provođenje vode sa mineralnim materijama od
korena ka listovima, a u obrnutom pravcu
rastvorenih organskih materija;
 stablo i njegove grane nose listove i postavljaju
ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve
svetlosti.

22. IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima)
TEMENI PUPOLJAK
BOČNI PUPOLJAK
NODUS
INTERNODIJA
LIST

23. cvet
Temeni pupoljak
Nodus ili cvor
internodija
Bocni pupoljak
Temeni pupoljak
Lisna drska
Lisna plocaList
Osovinski koren
Bocni
korenovi
Sistem
Izdanaka
Korenov
sistem
Stablo

24. Vegetaciona kupa stabla se sastoji od:
Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim);
Prokambijum (provodna I mehanička tkiva)
Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka)

25. Vrste izdanaka
 Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri
osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U
njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci.Deo stabla sa
koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla
između dva čvora je članak (internodia).
 U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti:
 kratki, kod kojih su listovi približeni i
 dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti.
 Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni pa
grade rozetu. Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri
čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

26. DUGI I KRATKI IZDANCI
KRATAK
IZDANAK
DUGI
ZDANAK
DUGI I KRATKI IZDANCI ARIŠA

27. Grananje izdanka
Izdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj
izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva
osnovni izdanak.
Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih
pupoljaka.
Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak,
čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom
ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka.
Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se
listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni
(pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci.
Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem
izdanaka, kojim se postiže povećanje površine
biljnog tela.

28. PUPOLJAK
A. TEMENI PUPOLJAK
B. BOČNI ILI PAZUŠNI PUPOLJAK
ADVENTIVNI PUPOLJCI

29. GRANANJE
2. 3.
Razlikuju se tri
osnovna tipa grananja:
1.dihotomo
2.monopodijalno i
3.simpodijalno.

30.  Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien=
nožica, osovina) se odlikuje time što je jedna osovina
glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče
rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u
rastu. Primer monopodijalnog grananja su četinari,
jasen, hrast, javor, dren i dr.
 Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna
osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje,
a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja
glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta
biljke.

31. Monopodijalno grananje
Simpodijalno grananje
Picea omorica, Pančićeva omorika
Quercus sp., hrast

32. Metamorfoze
Nadzemni izdanak, takođe, može da
metamorfozira obavljajući neku drugu
funkciju:
 trn ima zaštitnu ulogu,
 rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu
podlogu,
 stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za
vegetativno razmnožavanje,
 filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija
listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.

33. METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKA
FILOKLADIJE
Ruscus hypoglosum L.

34. KLADODIJE
predstavnici fam. Cactaceae,
kaktusi

35. REPASTO ZADEBLJALO STABLO
Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

36. STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

37. IZDANCI PREOBRAĆENI U TRNOVE
Gleditschia sp., gledičija

38. IZDANCI
PREOBRAĆENI U
RAŠLJIKE

39.  Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine
podloge pa se nazivaju podzemni izdanci.
 Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su
zadebljali usled magacioniranja hrane.
 Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi
listove.
 Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi.
 Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:
 rizoma,
 krtole i
 lukovice.

40. METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKA
RIZOM
Zingiber officinale
Rosc., đumbir

41. Solanum tuberosum L.,
krompir
KRTOLA
Krtola krompira poreklom od izdanka i krtola
georgine poreklom od korena su ANALOGNI organi.
(imaju istu građu i funkciju ali su različitog porekla).
HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali različite funkcije
(fotosintetički listovi, krunični listići i čašični listići)

42. LUKOVICA
Allium cepa L., crni luk
Gagea sp., baloće

43. Urginea maritima, primorski luk sa najvećom lukovicom u Evropi

44. Primarna i sekundarna građa stabla
U početnim fazama razvića izdanka
stvara se njegova primarna građa.
Kod monokotila ta građa ostaje tokom
čitavog života, dok se kod dikotila i
golosemenica primarna građa
zamenjuje sekundarnom.

45. Apikalni
meristem
Protoderm
Osnovni meristem
Prokambijum
Primarni meristemi
epidermis
primarna kora
srž
Provodni snopić
Lisni trag
floem
kambijum
Primarni ksilem
Stablo
primarne
građe
ANATOMIJA
STABLA

46. Primarnu građu stabla, kao i kod korena,
čine tri zone :
 epidermis, koji se najčešće sastoji od jednog
sloja ćelija;
 primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih
parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije
(najčešće kolenhim).
 centralni cilindar, koga izgrađuju provodna
tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži.
• Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok
kod dikotila obrazuju prsten.
• Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se
primarni kambijum.

47. I EPIDERMIS
II PRIMARNA KORA
III
CENTRALN
I CILINDAR
PERICIKL
Aristolochia sp.

48. Primarna građa stabla dikotila i
golosemenica se već krajem prvog
vegetacionog perioda gubi i počinje
sekundarno debljanje.
Između susednih provodnih snopića
začinje se sekundarni kambijum koji se
spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni
prsten.
Kambijalni prsten odvaja elemente drveta
ka centru stabla, a elemente kore ka
periferiji.

49. epidermis
floem
kambijum
ksilem
srž
kora
KAKO STABLO DEBLJA
ILI
SEKUNDARNI RAST STABLA
KOD GOLOSEMENICA
I DRVENASTIH DIKOTILA
Formiranjem kambijalnog
prstena i periderma

50. Tip stabla sa provodnim snopićima
1
2
1. Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones)
2. Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones)

51. SEKUNDARNA
GRAĐA
STABLA
I. KORA
II. SEKUNDARNO
DRVO
III. SRŽ

52. List
List je deo izdanka koji
obavlja tri veoma važne
funkcije :
fotosintezu,
transpiraciju i
razmenu gasova.

53. Građa lista
List nastaje od istog tvornog tkiva kao i
stablo – vegetacione kupe stabla.
Potpuno razvijen list se sastoji od:
lisne osnove,
lisne drške i
lisne ploče (liske)

54. DELOVI LISTA
Lisna ploča,
liska, lamina
Lisna drška
petiola
Lisni zalisci
stipule
Lisna
osnova
Lisna osnova se može razviti u lisni rukavac ili lisne zalistke

55.  Lisna osnova je deo kojim je
list pričvršćen za stablo.
 Iz lisne osnove se razvijaju
zalisci i lisni rukavac.
 Zalisci mogu biti različito
razvijeni kod različitih biljaka –
u obliku trna, skoro neprimetni
ili razrasli toliko da zamenjuju
listove, koji obavljaju neku
drugu funkciju (npr. kod graška
listovi su preobraženi u
rašljiku, a zalisci obavljaju
fotosintezu).
Lisna ploča (liska) je deo koji obavlja sve osnovne
funkcije lista i najčešće je spljoštena.
Na njoj se razlikuju dve površine – lice (tamnije) i
naličje (svetlije).
Liska može biti različita po veličini, obliku i izgledu
oboda.
Lisna drška je uski deo
lista kojim je liska
pričvršćena za stablo.
postavlja lisku u
najpovoljniji položaj prema
svetlosti i, s obzirom da je
veoma savitljiva, štiti lisku
od udara vetra i kiše.
List koji nema lisnu dršku
naziva se sedeći.

56. LICE LISTA
NALIČJE LISTA
BIFACIJALAN
LIST

57. bifacijalnibifacijalni
ekvifacijalniekvifacijalni
unifacijalniunifacijalni
listovilistovi

58. Vrste listova
U zavisnosti od
toga koliko liski
polazi sa jedne
lisne drške
razlikuju se:
prosti i
složeni listovi.
Listovi sa čijih lisnih drški polazi
veći broj liski su složeni.
Složeni listovi mogu biti
prststo složeni i perasto
složeni. Perasto složeni listovi
mogu biti parno ili neparno
perasto složeni.
Prosti listovi su oni kod
kojih se na jednoj lisnoj drški
nalazi jedna liska.

59. LIST PO
OBLIKU
LISKE MOŽE
BITI
igličast,
lancelast,
linearan,
jajast,
elipsoidan,
okruglast,
bubrežast,
srcast,
kopljast,
strelast,
trouglast

60. OBOD LISTA
•Obod liske može biti ceo ili na različite načine urezan.
•odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni,
perasto ili prstasto usečeni, testerasto usečeni, režnjeviti itd.

61. VRH LISTA
OSNOVA
LISTA

62.  Prema funkciji i položaju na izdanku, razlikuju se sledeće
vrste :
 kotiledoni,
 donji listovi,
 srednji (pravi) listovi i
 gornji listovi.
 Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem
delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki,
ljuspasti i štite pupoljak u svom pazuhu.
 Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato
nazivaju pravi listovi.
 Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i štite ih. U
gornje listove spadaju priperci (brakteje), involukrum i spata.
Priperci su listići iz čijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum
je omotač cvasti (npr. kod glavočika i štitonoša), a spata je
list koji obavija cvast (npr. kod kozlaca i anturijuma).

63. Nervatura lista
 Sistem provodnih snopića
u liski predstavlja
nervaturu lista.
 Ona se jasno uočava na
naličju liske.
 Obično se razlikuje jače
istaknuti glavni nerv i
slabije razvijeni bočni
nervi (mrežasta
nervatura).
 Svi oni čine nervaturu
lista.
Većina monokotila ima
paralelenu nervaturu (svi su
nervi podjednako razvijeni)
Dikotile imaju mrežastu nervaturu.
U zavisnosti od oblika liske mrežasta
nervatura može biti prstasta ili perasta.

64. PERASTA NERVATURA PRSTASTA NERVATURA

65. Raspored listova
Listovi su na stablu tako raspoređeni da ne
zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno
opterete stablo svojom težinom.
Sa istog čvora stabla može polaziti jedan, dva ili
veći broj listova pa prema tome njihov raspored
može biti :
 naizmeničan,
 naspraman i
 pršljenast.
Kada sa istog čvora polazi samo jedan list, tada je
naizmeničan raspored. Ako sa jednog čvora
polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako
polazi veći broj listova onda je pršljenast raspored

66. RASPORED LISTOVA NA STABLU
NAIZMENIČAN (SPIRALAN)
PRŠLJENAST (CIKLIČAN)
NASPRAMAN

67. Građa lista mezofita
 Na licu i naličju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a
između njih leže dve vrste tkiva, koje čine mezofil.
 Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome
(češće su na naličju lista).
 Mezofil je građen od palisadnog i sunđerastog tkiva, a u
njemu se nalaze i provodni snopići.
 Palisadno tkivo čine izdužene ćelije koje sadrže veliku
količinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija
fotosinteza.
 Ćelije sunđerastog tkiva su razdvojene krupnim
intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, šupljikavo
kao sunđer. Kroz intercelulare se vrši razmena gasova u
tkivima lista.
 Provodni snopići se sastoje od ksilema (okrenut ka licu lista)
i floema (okrenut ka naličju lista).
 Uz provodne snopiće zastupljena su mehanička tkiva (likina vlakna,
kolenhim).
 Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla.

68. GRAĐA LISTA
Epidermis lica
Epidermis naličja
Kutikula lica
Kutikula naličja
Ksilem
Floem
Palisadni
parenhim
Sunđerasti
parenhim

69. O2, H2O
CO2
Ksilem i
floem
Funkcija lista

70. LITERATURA
 http://www.bionet-skola.com/w/Biljni_organi
 Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
 Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske
tehnike,Naučna knjiga, Beograd
 Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
 Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
 Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
 Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
 Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
 Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
 Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka,
Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
 Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd