1. OPŠTA OSTEOLOGIJA

3. Osteologija - proučava koštani sistem.
206 kostiju
Skelet ili kostur čine kosti povezane
pomoću spojeva
Kosti lobanje
Neparne kosti

4. 4
OPŠTA
OSTEOLOGIJA
Gradja kosti:
1.koštanee ćelije
-osteblasti
-osteociti
-osteoklasti
2medjućelijska supstanca
matrix
- organski deo
50% (kolagen tipa I +
proteoglikani + specifični
glikoproteini
sijaloprotein i osteokalcin)
-
anorganski dio 50%=
kristali hidroksiapatita

5. KOMPAKTNA KOST - homogena, s lamelama, sadrži
kanale za krvne žile.
SUNDJERASTA (SPONGIOZNA) KOST- izgrađena od
gredica odvojenih šupljinama, na sadrži kanale za krvne
žile.
KOŠTANA SRŽ- ispunjava šupljine u sunđerastoj kosti
i sržnu šupljinu. U njoj sazrevaju krvne ćelije (crvena)
ili je čine masne ćelije (žuta).
Osteon - Haversov kanal + pripadajuće Haversove lamele.
Periost - vezivna ovojnica na površini kosti koja ima
spoljašnji sloj kolagenih vlakana i fibroblasta i unutrašnji sloj
koji sadrži koštane prastanice.
Endoost - sloj koštanih ćelija i malo veziva na unutraš-njoj
površini kostiju.

7. Коштане ћелије и минерализовани међућелијски матрикs образују структуру
остеон (Хаверзов систем)
која представља основну структурну јединицу формиране кости.
Остеон је изграђен на врло прецизан начин, састоји се од:
Хаверзовог канала у коме су смештени крвни и лимфни судови, као и нервни
завршеци;
остеобласти ћелије које покривају унутрашњу површину Хаверзовог канала
образујући једну врсту епителоидног слоја и синтетишу компоненте коштаног
матрикса;
ламела које су распоређене концентрично око Хаверзовог канала и изграђене су од
коштаног матрикса,
а прожете каналикулима ;
остеоцита ћелија које су кружно распоређене између ламела, а њихови
цитоплазматични наставци залазе у каналиће у ламелама;
цемента, слоја матрикса различитог од оног у ламелама по томе што не садржи
каналиће.
Формирана кост се састоји од великог броја остеона који су међусобно повезани
системом канала названих Фолкманови канали (Volkmann) постављеним под
правим или косим углом у односу на Хаверзове канале.

8. 8
Skelet se deli na:
 osovinski skelet (skeleton
axiale)
 pridruženi skelet (skeleton
appendiculare)

9. 9
Osovinski skelet
(skeleton axiale)
 80 kostiju
 Čine ga:
• lobanja (cranium)
• kičmeni stub (columna vertebralis)
• grudna kost (sternum)
• rebra (costae).

10. 10
Apendikularni skelet
(skeleton appendiculare)
 126 kosti
 Čine ga:
• kosti gornjeg uda
(ossa membri superioris)
• kosti donjeg ekstremiteta
(ossa membri inferioris)

11. 11
OPŠTA OSTEOLOGIJA
 Funkcija kostiju:
• zaštitna
• potporna
• mehanička osnova za pokret
• stvaranje krvnih ćelija
• uskladištenje soli.
 Kosti su živi organi, podložni
promenama, mogu oboleti

12. 12
OBLIK KOSTIJU
Prema obliku kosti se dele na:
Duge (ossa longa) imaju izraženu jednu dimenziju – dužinu
Nalaze se u sastavu gornjih i donjih ekstremiteta
kratke (ossa brevia)Oblik kocke - šest strana.
kosti na završecima ekstremiteta –
kosti ručja (ossa carpi)
kosti nožja (ossa tarsi).
Pljosnate(ossa plana) dve strane ivice uglovi.
Neke kosti lobanje, grudnog koša, ramenog i karličnog pojasa.

13. OBLIK KOSTIJU
Nepravilne (ossa irregularia)kosti lica (viscerocranium)
kičmeni pršljenovi (vertebrae).
Pneumatične (ossa pneumatica)šupljine ispunjene vazduhom.
okružuju nosnu duplju - paranazalne šupljine ili sinusi (sinus paranasales).
sezamoidne(ossa sesamoidea)Oblik - seme susama.
Razvijaju se u tetivama mišića:
oko zglobova stopala i šake
u tetivama mišića noge
čašica (patella)
najveća, u tetivi m. quadriceps femoris.

14. Osnovni delovi duge
kosti:
1.telo (corpus) - dijafiza
(diaphysis)
2.dve okrajka ili epifize
(epiphysis proximalis
et distalis)
3.metafiza (metaphysis)
deo između tela i
okrajaka.

15. 15
SPOLJNI IZGLED KOSTIJU
Na kostima se razlikuju:
• ispupčenja
 zglobna
 nezglobna
• udubljenja
 zglobna
 nezglobna.
• otvori.

16. 16
Zglobna ispupčenja
 Glatke konveksne
površine, prekrivene
zglobnom hrskavicom
 Oblik:
• glave (caput)
• kolotura (trochlea)
• zglobne kvrge (condylus).

17. 17
 Linearna:
• linija (linea)
• greben (crista).
Nezglobna ispupčenja:
okruglasta
oštra
linearna

18. 18
Nezglobna ispupčenja
 Okruglasta:
• kvržica (tuberculum et epicondylus),
• kvrga (tuber, trochanter et protuberantia).
tuberculum
tuber
trochanter
epicondylus

19. 19
Nezglobna ispupčenja
 Oštra:
• bodlja (spina)
• nastavak (processus).

20. 20
Udubljenja
 Zglobna:
• glatke konkavne površine,
• prekrivena zglobnom hraskavicom
• zglobne čašice
 acetabulum
 cavitas glenoidalis.

21. 21
Udubljenja
 Nezglobna:
• utisnuće (impressio)
• pukotina (fissura)
• žleb (sulcus)

22. 22
Udubljenja
 Jamica (fovea), jama (fossa) i usek (incisura)
i zglobna i nezglobna udubljenja.
fovea fossa
incisura

23. 23
Udubljenja
 Jamica (fovea), jama (fossa) i usek (incisura)
i zglobna i nezglobna udubljenja.
fovea
fossa
incisura

24. 24
Otvor (foramen)
 Mogu biti:
• Prolazni: veliki potiljačni
otvor (foramen magnum)
• Otvor za ishranu kostiju
(foramen nutritium).
 Može da se nastavlja u kanal
(canalis).
 Hodnik (meatus) - kanal koji se
slepo završava

25. 25
Krvni sudovi i živci kosti
 Arterije:
• dijafizalne nutritivne arterije
– ulaze kroz foramen nutritium
• epifizne arterije
• periostalne arterije.
 Vene - prate arterije
 Živci
• sve kosti, izuzev slušnih
• najbrojniji na zglobnim površinama
• vrsta živaca:
 autonomni – vazomotorni
 somatski – senzitivni – u pokosnici