10. JoakimInterFest Bilten br. 1
•
1 j'aime•292 vues
JOAKIMINTERFEST 2015 10th International Theatre Festival 10. Međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest will be from the 7th till the 15th of October in the Knjaževsko-srpski teatar from City of Kragujevac. The Festival is named after Joakim Vujic (1772-1847), First Serbian Court Theater Director in Kragujevac 1835/36. Knjaževsko-srpski teatar the regular host of Festival, and sponsor City of Kragujevac.
Recommandé
Contenu connexe
Plus de Књажевско-српски театар
10. JoakimInterFest Bilten br. 1
- 1. JoakimInterFest 2015 Obrazloženje selektora VREMETIŠINE Ljudski rod se, što bi rekli cinici, s vremena na vreme nalazi u miru. Ako se poslužimo ovom logikom dalje, moglo bi se (ironično) kazati i da u istoriji nisu retke pauze između ratova kao što ni sukobi nisu tako daleko jedan od drugog. Međutim, ovi predasi između dva sudara, bez obzira koliko traju, oni bi trebalo da budu dobro iskorišćeni. U istoriji je to skoro uvek bilo dobro upotrebljeno vreme, vreme koje ljudski rod, naročito u oblastima kao što su kultura i umetnost, provodio u razmišljanju, preispitivanju, analizi. Radi se o vremenu u kome nastaje ono što su Stari Grci smatrali najvažnijim - zapitanost. Kada počinju da se traže odgovori na mnoga pitanja, od onih presudne važnosti do pitanja i dilema koje se javljaju u dokolici a do kojih su Stari Grci veoma držali. Ovogodišnji festival se bavi tišinom, tim kratkim prostorom mira u kome se svet povremeno nađe. I bavi se tom pauzom između dva sukoba, onoga koji je prošao i čiji eho i dalje odjekuje, i nekog sledećeg koji nadajmo se nikada neće doći i koji, bojimo se, samo što nije počeo. Današnje vreme, ovo naše doba bi stoga, trebalo da bude vreme prepuštanja miru, kreativnosti, rađanju novih ideja, novih formi koje traže svoje nove sadržaje. Cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta jeste sagledavanje i postavljanje pitanja da li postoje nove forme, da li su se pojavile u nekom scenskom čitanju klasičnih i već poznatih komada, kako oni danas „zvuče” na ovoj našoj vetrometini. I šta je sa novim idejama, jesmo li ispričali neke nove priče, da li one uopšte postoje, možemo li ih prepoznati i kako da ne pogrešimo i previdimo nešto što će jednog dana možda biti označeno kao Novo. Neko Novo koje je bilo, i koje nismo primetili. Stoga ovaj festival ima za cilj da u retkoj pozorišnoj šumi koja je iz sezone u sezonu sve ređa, potraži da li postoji neka nova grana koja će jednog dana možda postati novo stablo iz koga će nići novi pravci. Da li postoje novi pogledi na svet koji će učiniti da ovo vreme mira koje se može zvati i kao doba između dva sukoba, da se ovo naše vreme produži što više. I da li možemo da učinimo nešto po čemu će nas neko novo vreme prepoznati. Neka nam je, i celom svetu, sa srećom. Takmičarski program: Naše doba se razlikuje po mnogo čemu od ranijih. Ovo je doba kada nije lako početi selektorski izveštaj uobičajenom rečenicom: „na osnovu toliko i toliko odgledanih predstava” itd. Za razliku od nekih ranijih vremena, danas nema novca za putovanja i obilazak brojnih pozorišta i gledanje njihovih predstava već selektor mora da se dovija kao što se dovijaju i pozorišta. Neke predstave je moguće videti samo na osnovu video zapisa, neke se mogu „uloviti” tokom nekog gostovanja, o nekima se sudi na osnovu svedočenja ljudi od poverenja... Sve u svemu na osnovu niza odgledanih predstava predlažem: Aleksandar Popović, „MREŠĆENJE ŠARANA”, režija Egon Savin, u izvođenju Narodnog pozorišta Banja Luka, Republika Srpska „Mrešćenje šarana”, banjalučkog pozorišta jednostavno je dobro urađena predstava u kojoj je osim učesnika i izvođača glavni junak i komad Aleksandra Popovića. Reditelj Egon Savin, koji je poznat kao veliki poštovalac dela ovog pisca, najpre čini sve da Popovićeva drama dođe do reči u ovom vremenu lakih i primenjenih komada i 1 J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 5 . g o d i n e b r o j 1 7 o k t o b a r
- 2. JoakimInterFest 2015 jeftinih priča ni o čemu, dok s druge strane nastoji da izvuče u prvi plan neke od karakteristika našeg vremena koje se u ovom komadu vide kao u ogledalu u čemu ima punu podršku ansambla ovog pozorišta. Dejan Stojiljković/ Vladimir Kecmanović „KAINOV OŽILJAK”, režija Jug Radivojević Šabačko pozorište Retko se dešava da jedna predstava tako „pogodi” suštinu podnaslova festivala kao predstava „Kainov ožiljak”. Ova priča vremenski je podešena na tankoj liniji razdvajanja dva najveća sukoba u svetskoj istoriji. Vremenski radnja komada prati odjeke Velikog rata i u svoj sadržaj uključuje ratne bubnjeve budućeg Drugog svetskog rata. Glavni junaci komada „Kainov ožiljak” najpre je diplomata Ivo Andrić, zatim manje znani i veoma poznati saradnici Adolfa Hitlera, istorijske ličnosti odgovorne za zlodela koja će uslediti, zatim vreme koje prethodi Drugom svetskom ratu i savremeni trenutak o kome je takođe reč. Možda više nego bilo koja druga, ova predstava tačno pogađa ne samo period između dva sukoba već sam trenutak kada prestaje mir i nastaje rat. 3. Bitef teatar, Filip Vujošević, „ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE”, režija Jelena Bogavac Vujoševićev komad, u najkraćem, nastoji da iznutra osvetli ono što se zove savremeni pozorišni trenutak oličen kroz sudbinu generacije glumaca koja o stalnom angažmanu razmišlja kao o dobrom vicu, dok budžetska sredstva, nekada jedini način da se dođe do novca, doživljavaju kao lošu šalu starijih kolega. Ono što ovoj predstavi daje poseban šarm jeste kritički otklon i ironizacija „sopstvenog sveta”. Čak i predstava u predstavi koju gledamo, takođe je deo „projektne estetike”, čedu fondova i evropskih konkursa kao načina postojanja mnogih neformalnih i formalnih trupa koje međutim, međusobno ne samo da ne komuniciraju već su, s obzirom da je reč o istim parama, u permanentnom ratu. I na tom planu ova predstava na određeni način obavlja svoj društveno angažovani zadatak. 4. Nina Raine „Plemena” režija Slavica Knežević, Kazalište PlanetArt i EXITteatar , Zagreb, Hrvatska Drama „Plemena” engleske spisateljice Nine Raine (Nina Raine) u 2012. godini osvojila je nekoliko najvažnijih nagrada za najbolji dramski tekst uključujući Drama League Award for Outstanding Play, New York Theatre Outer Critic Circle-a Off-BroadwayAllianceAward - Besti Play. Reč je o slici današnjeg sveta u kojoj se kroz intrigantnu i na kraju, katarzičnu priču o ljubavi pokazuje da sreća pojedinca i te kako zavisi od (ne)pripadnosti. Ovu dramu posebno preporučuje to što u njoj nije reč je jednostavnoj (podrazumevanoj) jednakosti ljudi ili uobičajenom skoro patetičnom stavu da su svi ljudi jednaki već se u prvi plan ističu upravo različitosti i pojedinosti koje nas bitno određuju kao jedinke. Istovremeno predstavu „Plemena” izvodi vrstan ansambl koji nastoji da iskristališe pojedinačna iskustva posredstvom niza efektnih scena, stilski ujednačenih rešenja otvarajući prostor za neku vrstu koegzistencije i mira u ovom našem međuvremenu. 5. Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica „Pukotina”, Režija: Lajla Kaikčija, Zenica Predstava „Pukotina” svojevrsni je teatarski esej o samoći u kome je glavni junak na prvi pogled obična pukotina. Međutim pukotina je ovde shvaćena kao stvarno mesto početka propadanja ali i kao metafora sigurne propasti okrenute prema unutra ili čak i kao početak svega. Da nevolja bude veća, pukotine su svuda oko nas, samo što ih neko vidi neko ne, pri čemu jedino što nema pukotinu jeste rečito ćutanja u samoći. Kao posebna zanimljivost nameće se rediteljska interpretacija ove priče o (ženskoj) samoći koju izvodi pet glumica u različitim, nekad u muškim ulogama u osnovnom ključu takozvanog mešanja žanrova koji ide od monodramskog izraza preko farse do mjuzikla. 6. Branislav Nušić „PALILULSKI ROMAN”, režija Egon Savin, produkcija Beogradsko dramsko pozorište Jedno od pitanja ako ne i osnovna teza Okruglog stola ovogodišnjeg Sterijinog pozorja bila je da li je, i u kojoj meri Nušić „naš savremenik”. I kao opšte mesto ne samo ovog skupa a pominjemo ga kao okupljanje održano u organizaciji jednog od naših najvažnijih pozorišnih festivala, jeste da su Nušićeve komedije „kao danas napisane”. Naravno da je i „Paliluski roman” inače Nušićeve drama koja se zove „Iza božijih leđa” takođe „kao da je danas pisana” s tom razlikom što ona ne spada u najpoznatija i najuspešnija Nušićeva ostvarenja. I baš u tome leži tajna 2
- 3. 3 Večeras na repertoaru Šabačko pozorište Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković KAINOV OŽILJAK Reditelj, scenografija i izbor muzike: Jug Radivojević Dramaturg: Spasoje Ž. Milovanović Kostimograf: Jelena Stokuća Asistent kostimografa:Adrijana Simović Scenski pokret: Petar-Pjer Rajković Scenski govor: Radovan Knežević Lica: IvoAndrić - Vladimir Milojević Milica Babić Jovanović –Aleksandra Ristić Vladimir Vauhnik - IvanTomašević Zapisničar/Albert Ditrih – Zoran Karajić Andreas – Strahinja Barović Adolf Hitler – Sonja Milojević Herman Gering – Deana Kostić Knez Pavle – Miloš Vojnović Juniti Mitford/Ortrud – Kristina Pajkić Rajnhard Hajdrih –AnetaTomašević Ernest fon Vajszeker – Ljubiša Barović Gregorić – Slobodan Petranović- Šarac O predstavi: Predstava „Kainov ožiljak” zadržava konstrukciju priče i zadate odnose među likovima, koje su autori istoimenog romana Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković ponudili. Istovremeno, ona, po logici medija, vrši sažimanje više, u romanu apostrofiranih, istorijskih likova. Pre svega odabiranjem situacija, koje imaju tematske sličnosti i više dramske napetosti, u kojima se ti likovi lociraju. Ovakav postupak je olakšan činjenicom da roman, u uzbudljivo ispričanoj priči, obiluje gotovim pozorišnim matricama. Te matrice, kao scenski fragmenti i tematske celine predstave, dodatno se usložnjavaju problemom travestije. Od one najočiglednije – u predstavi pripadnike najužeg rukovodstva Trećeg Nemačkog Rajha (A.Hitler, H.Gering, R.Hajdrih) igraju glumice Šabačkog pozorišta, do toga da svaki lik stvara drugačiju sliku o sebi u javnom prostoru. Travestija na taj način postaje mesto susreta oslobađanja, poništavanja, uslovljavanja kako društva prema pojedincu i pojedinca prema društvu, tako i pojedinca prema pojedincu. Poigravanje socijalnim statusima i samo/identifikacijama pokušaj su prepoznavanja neprekidne teatralizacije društva i igranja društvenih uloga. Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg JoakimInterFest 2015 ove predstave. Reditelj Egon Savin već nekoliko puta „pronalazi” neki retko izvođen Nušićev tekst, upoznajući ne samo publiku i najširu javnost već i stručne krugove, sa pojedinim Nušićevim tekstovima što je i ovde slučaj. Osobenost Savinovog pristupa Nušićevom opusu sastoji se i u tome što on nastoji da pronađe ozbiljnu konkurenciju slavnim Nušićevim junacima kao što su Živka Ministarka ili Jevrem Prokić i ostali, „slavom” već ovenčani Nušićevi junaci. U tom smislu ova predstava je važna i zbog toga što su rođeni Sima i Jula, dvoje Nušićevih junaka koji možda bacaju sasvim drugo svetlo na pitanje „u kojoj meri je Nušić naš savremenik”. Postoji ozbiljna opasnost da mi još uvek nismo ni dostigli društvene vrednosti o kojima je tako oporo pisao Nušić. 7. „PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI)”, autorski projekat Nebojša Bradić, produkcija Knjaževsko-srpski Teatar, Kragujevac Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, svojom predstavom “Princip Superstar (Mesečari)” takođe se osvrnuo na čestu temu naših pozorišta koju je nametnulo obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Autor teksta i reditelj Nebojša Bradić nastoji da u fragmentarnoj zbirci istorije i pojedinačnih sudbina koje se smenjuju evo već jedan vek, osvetli ne samo osnovnu temu i pitanje u vezi sa Gavrilom Principom već i sa dilemom da li i koliko principi jednog vremena znače i da li važe u nekom drugom. Ono što je takođe značajno jeste da u ovoj predstavi do punog izražaja dolazi kompetentnost i nadahnuta igra aktera predstave „Princip Superstar (Mesečari)”. Selektor: Željko Jovanović
- 4. JoakimInterFest 2015 Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra VREME TIŠINE Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković (dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija, scenografija i izbor muzike Jug Radivojević Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka Aleksandar Popović, režija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište Zenica Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati Slobodan dan Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar Nina Raine, rediteljka Slavica Knežević Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF Teatar Filip Vujošević, režija: Jelena Bogavac Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) - Knjaževsko-srpski teatar Dramatizacija, režija i scenografija Nebojša Bradić Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko pozorište Branislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20 sati PIDŽAMA ZA ŠESTORO - Kraljevačko pozorište i Knjaževsko-srpski teatar Mark Kameloti, reditelj Nenad GvozdenovićPrateći program Festivala Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA PRETHODNIH FESTIVALA U izboru slikara Milivoja Štulovića Mala scena Ljuba Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18 sati Promocija monografije „ ”ĐUZINE POSLANICE autora Spasoja Ž. Milovanovića Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati Promocija knjige „ ” autoraVISKI I TRUBAČI Miladina Ševarlića Žiri Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija Selektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar i umetnički direktor Pozorišta na Terazijama Voditelj razgovora Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za režiju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada 4