10. JoakimInterFest Bilten br 7
•
1 j'aime•336 vues
10. Međunarodni pozorišni festival 10th International Theatre Festival VREME TIŠINE JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
Recommandé
Contenu connexe
En vedette
En vedette (9)
Plus de Књажевско-српски театар
10. JoakimInterFest Bilten br 7
- 1. 1 Dan sedmi – “Princip superstar (Mesečari)” TEME KOJIMA SE VEČITO VRAĆAMO, NA ŽALOST BEZ IKAKVIH POUKA Na jubilarnom 10. JoakimInterFestu razgovore sa stvaraocima posle predstava na Velikoj sceni Teatra (Joakim Vujić), po mnogima maestralno i nadahnuto vodila je Marija Soldatović, drmaturg kragujevačkog pozorišta. - Festival je bio izuzetno uspešan, uostalom – kao i svi InterFestovi do sada. Na ovom Desetom, jubilarnom bilo je puno kavlitetnih i lepih predstava. Moja „uloga” na njemu bila je da vodim „okrugli sto”, što mi je, moram iskreno da priznam, pričinilo veliko zadovoljstvo. Među akterima predstava i ostalim saradnicima na njima, umetnicima imala sam izuzetno zahvalne „saradnike” i sagovornike koji su baš nadahnoto govorili o svojim ulogama ili segmentima predstava za koje su bili „zaduženi”, zatim o različitim načinima saradnji sa rediteljima selektovanih predstava, novim dramaturškim konceptima... I to, ti razgovori, su jedan, značajan deo manifestacije koji je bukvalno„krasio” ovaj jubilarni festival i drago mi je da sam ja u tome aktivno učestvovala, „priznaje” ona. Za razliku od članova žirija koji to nisu u moguđnosti zbog profesionalne etike naša sagovornica se ne libi da „izrekne” i neke kvalitativne „sudove”. - Na mene je poseban utisak ostavila zagrebačka predstava „Plemena” kazališta „Planet art”, zbog situacije u kojima nezavisna pozorišta i tetari van „sistema” i budžeta jednostavno moraju da mnogo bolje funkcionišu nego ona etablirana i institucionalna pozorišta i mnogo su aktuelnija, kao i banjalučko Narodno pozorište sa Popovićevim „Mrešćenjem šarana” koja je takođe bilo jako dobro zato što su na izuzetno fini način, taj tekst koji je dosta komplikovan, „težak” i veoma složen „izneli” na scenu zavidnim profesionalnim i umetničkim nivoom, koji, pošteno, mnogi od festivalskih gledalac, pa ni ja sama nismo očekivali, ističe Marija Soldatović dodajući iskreno, kava i jeste da postoje i „stvari”, pre svega u određenim „umetničkim poetikama” koje su joj na ovom JIF-u i zasmetale. - To je, pre svega „zastranjivanje” pojedinih umetnika u tome što „rade” i preterani prelazak „granica” bilo da je to šovinizam, preterana pežorativnost ili ekstremni i preterano radikalni feminizam... isuviše „doticanje” politike tek onako, ne pozorišno angažovano neko nekako samo – tek reda radi, bez ikakave dramaturške opradvdanosti i ogoljeno bez primesa
- 2. 2 artificijelnost... To mi je zasmetalo jer nije, po meni, „čisto” pozorište, iskrena je voditeljka ovogodišnjih razgovora sa stvaraocima. Nesuđeni voditelj razgovora na ovogodišnjem JIF-u (eh ta Kanada) Spasoje Ž. Milovanović, višestruki učesnik kragujevačkog festivala u raznim ulogama i funkcijama (i na ovom je promovisana u okviru pratećeg programa njegova knjiga u ediciji „Joakimovi potomci”) smatra da je ovaj festival izuzento značajan. - JoakimInterFest je davno „prešao” granice Srbije, ne samo samim tim što na njega dolaze predstave iz drugih država, već po svom kvalitetu i angažmanu, bio je eksplicitan on, zagonetno nagoveštavajući i neku potencijalnnu saradnju sa kanadskim teatrima i očigledno čuvajući sebe za razgovore posle predstave (gde zaista nije „štedeo” sebe, učesnike i posetitelje). Tako je i bilo. Sedmog dana Desetog JoakimInterFesta na zvaničnom repertoaru Festivala bila je predstava domaćina, kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Princip Superstar” (Mesečari) kompletan autorski projekat Nebojše Bradića (dramatizacija, režija i scenografija) koji je donedavno bio umetnički direktor ove kuće. Selektor Željko Jovanović smelo je „zagrizao” i uvrstio predstavu domaćina u takmičasrki repertoar 10. JIF-a, smatrajući da se po svemu uklapa u njegov selektorski koncept i izbor „Vreme tišine” i ne samo teatarske poetike već i izuzetnog društvenog angažmana. Po, mnogima – potpuno opravdano. Sam autor predstave Bradić, bio je sprečen da dođe na njeno takmičarsko izvođenje (ne i na sam InterFest – drugoga dana manifestacije učestvovao je na promociji knige Žuzinih poslanica) ali je zato u programu svog komada iscrpno pojasnio njen značaj i angažman: „ Šta je smisao istorijskih istraživanja ako istorija nije učiteljica života? Onom koji uspe da izvrši istorijsko ubistvo pamti ime zauvek, dok onaj ko promaši za jedan santimetar pada u istorijski zaborav. Viljem Tel se slavi u demokratskoj Švajcarskoj. Fridrih Šiler je o njemu napisao dramu. U nekoj drugoj državi ubistvo koje je učinio Viljem Tel moglo bi da bude tretirano kao kriminalno. Iz takve perspektive svi oni čiji je hitac promašio su veliki istorijski gubitnici. Gavrilo Princip je posle atentata na nadvojvodu Franju Ferdinanda proglašen za monstruma. Potom je bio junak, onda terorista, zatim ponovo junak, a devedesetih godina prošlog veka pomalo od svega toga, u zavisnosti od ugla gledanja. Princip je ispalio sudbonosne metke koji su bili povod za Prvi svetski rat. U koloni koja je čekala austrijskog prestolonaslednika stajala su šestorica mladića. Jedan od njih je bio Vaso Čubrilović koji je u svojoj pedesetsedmoj godini izjavio: „Ubistvo možda nije pravo rešenje, ali svakako bih se ponovo borio protiv Austrije, mada verovatno drugim sredstvima”. Čovek od 57 godina svakako drugačije misli od sedamnaestogodišnjaka. Mnogi postavljaju pitanja da li bi se išta promenilo u istoriji da je ubijen Hitler, Staljin ili Musolini. Šta bi uradili Hitlerovi roditelji da su znali šta će od njega postati? Koliko bi ljudi ostalo u životu? Koliko ratova se ne bi dogodilo? Ponovo je aktualizovano pitanje izbijanje Trećeg svetskog rata. Na pozive za podršku ratnim dobošima, šezdeset nemačkih intelektualaca je snažno odgovorilo: „Rat? Ne u naše ime”. Umesto postavljanja pitanja o tome ko je kriv za Veliki rat, danas bi vredelo čuti taj glas. Pre nego što bude kasno, naveo je, između ostalog Nebojša Bradić. Glumac Đorđe Đoković, protagonista glavne uloge Gavrila Principa kao gost u kragujevačkom ansamblu „vidi” sa razlogom mesto „Mesečara” na repertoaru Festivala:
- 3. 3 - Mislim da ova predstava nekako se bavi „stvarima” na koje se mi kroz našu istoriju uvek i uvek iznova vraćamo i na žalost iz „njih” ne izvlačimo apsolutno nikave pouke. Onda logično posle „toga” nastane ta društvena „tišina”. Mi, kao društvo ili država kao i da smo „izašli” iz pozorišta jer za nas zaista važi ona Šekspirova „Mnogo buke ni oko čega a zatim sledi taj jezivi muk i ta zlokobna ničim „ispunjena” tišina i praznina. Ti, neki naši ideali, ne da su samo iznevereni nego se iz njih, kao po pravilu uvek izrodi nešto pogrešno i potpuno suprotno. Ono što smo mi hteli da promenimo, ne da nama nije pošlo za rukom, već je naprotiv „ono” promenilo nas i to u nešto monstruozno. Po meni se time, na pravi način bavi predstava „Princip Superstar” i zbog toga se opravdano „našla” utakmičarskom i zvaničnom repertoaru InterFesta, mudro ceni Đoković, osvrnuvši se i na samu manifestaciju koja je po njemu ne Festival koji „treba”, već neophodan našem gradu, jer pruža jedinstvenu prilika da vidimo najbolje predstave iz okruženja za razliku od komercijale, kiča i šunda kojima smo izloženi svakodnevno. Da li „navikli” na svoju predstavu, kragujevačke festivaldžije nisu u velikom broju došli da je prokomentarišu i izanaliziraju svoju predstavu. Šteta sinoćnji voditelj razgovora Spasoje Ž. Milovanović dao je sve od sebe „cedeći” kragujevački ansambl na sceni ali, postavljajući im mahom pitanja, ne nezanimljiva, ne i provokativan ali ipak najčešće „adresirana” na autora predstave koji sinoć nije bio na Festivalu. _________________________________________________________________________________________________________ HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Nebojša Bradić reditelj, promenio je više funkcija u svojoj dosadašnjoj karijeri. Bio je upravnik više pozorišta, ministar kulture, a u Kragujevcu jedno kratko i vreme umetnički rukovodilac. Ne samo što je čovek od zanata i znanja pa je tokom svog rada I pravio adaptacije romana, pisao svoje komade i režirao ih, već je čovek od integriteta. Lično sam bila obradovana kada sam čula da je postao član, na neki način, ovog Teatra. Čovek je koji traži red i rad, i toga je bilo. Živnulo je pozorište, glumci radili nove predstave, imali nova i različita iskustva a to je za njih najvažnije. Glumci ne smeju da stanu! To je loše za njih! Bradić je otišao ali su ostale predstave koje publika gleda, sa kojima je Knjaževsko-srpski teatar putovao i učestvova na brojnim festivalima i podičio se i nekim nagradama. Znam da su rado radili i na predstavi Princip Superstar (Mesečari) i to se vidi u njihovoj igri. Želim im takvu igru stalno i novu saradnju sa Nebojšom Bradićem. Miška Knežević, urednik Radio Beograda 2 ______________________________________________________________________________________________________ Večeras na repertoaru Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar 20,00 sati Beogradsko dramsko pozorište Branislav Nušić PALILULSKI ROMAN Režija i adaptacija: Egon Savin Prostor: Egon Savin
- 4. 4 Kostimograf: Jelena Stokuća Izbor muzike: Egon Savin Dizajn zvuka: Zoran Jerković Tehnička realizacija: Slavica Marković Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović Igraju Sima: Miloš Biković Jova: Jovo Maksić Jula: Hana Selimović Frau Lenči: Olivera Viktorović Đurašković Patroldžika: Slađana Vlajović Vešerka: Dobrila Ilić Kuropatkin: Slobodan Ćustić Bandist: Dejan Matić Mata Bandistovica: Sandra Bugarski Svastika: Milica Gojković Živka: Ivana Nikolić Praktikant: Dragiša Milojković Žandar: Boris Radmilović Dečak: Nemanja Pavlović O predstavi „Palilulski roman”, po motivima drame „Iza Božjih leđa” Branislava Nušića naslov je novog projekta Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Egona Savina, koji je premijerno izveden na Sceni „Rade Marković” 12. juna, dok su prva i druga repriza odigrane 13. i 14. juna. Sve tri predstave publika je pozdravila ovacijama. To je retko izvođena pozna Nušićeva drama na temu građanskog života u Beogradu, besmisla u kom se ljudi često nalaze, možda protiv svoje volje, često pod uticajem društvenih okolnosti i predrasuda. Ovo, za života velikog dramatičara neštampano delo, čiji je rukopis izgubljen, rekonstruisano je prema sačuvanim ulogama u arhivu Narodnog pozorišta u Beogradu. ________________________________________________________________________________________________________ Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra VREME TIŠINE Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković (dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija, scenografija i izbor muzike Jug Radivojević Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka Aleksandar Popović, režija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište Zenica Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati Slobodan dan Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar Nina Raine, rediteljka Slavica Knežević Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF Teatar Filip Vujošević, režija: Jelena Bogavac Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) - Knjaževsko- srpski teatar Dramatizacija, režija i scenografija Nebojša Bradić Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko pozorište Branislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20 sati U čast nagrađenih PIDŽAMA ZA ŠESTORO - Kraljevačko pozorište i Knjaževsko-srpski teatar Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenović _________________________________________________________________________________________________________ Prateći program Festivala Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA PRETHODNIH FESTIVALA U izboru slikara Milivoja ŠtulovićaMala scena Ljuba Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18 sati Promocija monografije „ĐUZINE POSLANICE” autora Spasoja Ž. Milovanovića Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati Promocija knjige „VISKI I TRUBAČI” autora Miladina Ševarlića Žiri Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija Selektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar Voditelj razgovora Marija Soldatović, dramaturg Vizuelni identitet Festivala Mina Bakliža Urednik biltena JIF: Zoran Mišić / Gerila advertajzing Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za režiju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada
- 5. 5