2. Пдакле пптише разнпврснпст?
• Птуда щтп су сисари
најраспрпстраоеније живптиое
на планети - живе у свим
климатским ппјасевима, у
земљи, на оенпј ппврщини, у
крпщоама дрвећа, лете,
пливају и имају кљун*.
*Кљунар је сисар кпји живи у Тасманији и Аустралији,
има кљун, нпси јаја меке љуске, лежи на оима, али
дпји младунце када се излегу. Пдлишнп плива, крзнп
му је густп и маснп, међу прстима има плпвне
кпжице, кљун му је спљпщтен, кап кпд патака.
3. Класа сисара - Mammalia
• Дели се на 2 ппдкласе, 27 редпва и 132
фамилије
• Детаљније ћемп разгпварати п следећим
представницима: тпрбарима, бубпједима,
слепим мищевима, мајмунима, глпдарима,
зешевима, перајарима, слпнпвима,
зверима, китпвима и делфинима,
кппитарима и папкарима
4. Торбари
• Пни су примитивни и немају
ппстељицу, па им се младунци
рађају јакп мали и један
перипд свпг живпта прпвпде у
торби на стпмаку свпје
маме, где и сисају. Живе у
Аустралији и Јужнпј Америци
• Најппзнатији су кенгури и
кпале
5. Бубоједи
• Тп су најпримитивнији сисари са
ппстељицпм
• Живе у Еврппи и Азији
• Хране се, замислите, бубама!
• Типишне врсте су : јеж, рпвшица и кртица
6. Слепи мишеви
• Нит’ су мищеви, нит ’ су слепи
• Пни су једини летећи сисари. Лете ппмпћу
кпжних набпра разапетих између јакп
издужених прстију на предоим нпгама
• Живе у целпм свету, углавнпм у кплпнијама
• Активни су нпћу
• Неки се хране инсектима, а неки биљним
нектарпм или трппским впћем. Мали брпј
врста пије крв дпмаћина.
• Пдлишнп лете пп мраку захваљујући
ехолокацији - слепи мищеви дпк лете
испущтају звуке виспких фреквенција и на
пснпву оихпвпг пдбијаоа пд предмете и
бића пдређују пплпжај препрека и лакп их
запбилазе
7. Мајмуни
• Пни су примати, кап и људи
• Палац им стпји насупрпт
псталим прстима
• Имају нпкте
• Газе целим стппалпм
• Најпримитивнији су лемури са
Мадагаскара
(пплумајмуни), а најслпженији
су шпвекплики мајмуни – гприла,
прангутан и щимпанза
8. Глодари
• Имају пгрпмну мпћ
размнпжаваоа, па су најбрпјнији
међу сисарима
• Преппзнајемп их пп гпроим
секутићима кпји непрестанп
расту
• У глпдаре спадају: веверица,
мищ, пацпв, хршак, дабар, слепп
куше и леминг
9. Зечеви
• Два пара дугих секутића
један иза другпг
• Имају дуге ущи, снажне
задое нпге, кратак реп
• Изузетнп су брзи
• Ппзнати представници
су: зец, кунић, пика
10. Перајари
• Нпге су им у пблику пераја -
прилагпђене за живпт у впди
• Углавнпм живе у хладним
впдама
• Дпста времена прпвпде у впди, а
размнпжавају се на кппну
• Хране се рибпм и ракпвима, а
мали брпј једе месп кпје кидају
јаким пшоацима
• Типишне врсте су: средпземна
медведица (најређи
представник), туљани (фпке),
мпрж...
11. Слонови
• Живе у Африци и Индији (Азији) и
ппстпји верпваое да су им ущи у
пблику кпнтинената пдакле пптишу;
афришки слпн има веће ущи
• Типишна пбалежја су им: сурла,
кљпве (јакп развијени секутићи у
гпропј вилици) и, већ ппменуте,
велике ущи. Имају дебеле, јаке,
стубасте нпге
• Слпнпви су најкрупније кппнене
живптиое
12. Звери
• Праве су грабљивице: имају
пщтра шула, зубе, канче
• Живе свуда пп свету
• Звери су дивље, али ппстпје и
припитпмљене врсте (пас и
машка)
• Представници су: разне мачке
– тигар, лав, пума, рис; разни
пси – вук, лисица, кпјпт;
медведи, куне, творови
16. Китпви и делфини
• Тп су впдени сисари; међу оима је
најкрупнија врста живптиоа наще
планете – плави кит
• Предое нпге су препбражене у пераја,
а задое – закржљале
• Реп – снажан и впдправнп ппстављен
(спљпщтен у леђнп-трбущнпм
пплпжају)
• Дпбри су пливаши
• Ппвременп израоају да би удахнули
атмпсферски ваздух и избацили
впдпскпк из специјалнпг птвпра
• Пвде спадају јпщ и прке, грбави кит,
делфини
17. Копитари
• Имају смаоен брпј прстију и
пкп препсталих ппстпји
рпжна навлака звана копито
• У кппитаре спадају: тапир
(живи фосил), нпспрпзи, али
и кпо, магарац и зебра
18. Папкари
• Кпд оих је развијен трећи и шетврти прст
прекп кпјих је превушена рпжна твпревина
– папак
• Пва група има врлп разнпврсне
представнике:
- сващтпједе: разне врсте свиоа и нилски
кпо
- биљпједе:
камила, јелен, жирафа, дивпкпза, гпвеше, пв
ца, кпза
20. Још реч-две о сисарима
• Оихпв знашај је пгрпман за прирпду, јер
пдржавају равнптежу при кружеоу
материја
• Чпвек их узгаја пд давнина збпг меса,
млека, вуне или крзна.
• Ппједине врсте су гптпвп истребљене збпг
небриге шпвека (сеша щума, кривплпв)
