1. ELEMENTI
MODNOG DIZAJNA
LIDIJA STANKOVIĆ

2. MODNI DIZAJN
• Modni dizajn je primenjena umetnost.
• Modni dizajn je umetnost jer je ljudska duhovna
delatnost kojom kreator – modni dizajner, koristeći
likovne elemente i estetske principe, izražava svoja
osećanja i stvara originalnu prijatnu, harmoničnu i
estetski vrednu kreaciju.
• Modni dizajn je primenljiv jer, pored duhovne i
estetske, ima i praktičnu - upotrebnu funkciju i
zadovoljenje ljudskih potreba.
• Modni dizajn je art to wear – primenjena umetnost
koja se nosi.

3. • Modni dizajn je umetničko oblikovanje originalne
odeće i pratećih detalja - aksesoara koji zadovoljavaju
vizuelne, likovne, estetske, strukturne i funkcionalne
kriterijume.
• Za uspešno oblikovanje odeće neophodno je dobro
poznavanje elemenata modnog dizajna koje ćemo
koristiti u oblikovanju odeće (šta ?) , i principa
modnog dizajna, odnosno načina (kako ?) na koje
ćemo koristiti elemente kako bismo postigli da odeća
bude skladna, dopadljiva, jedinstvena i funkcionalna.

4. • Ono što neko umetničko delo ili kreaciju čini više
vrednim u odnosu na druge su elementi koji su
korišćeni u njihovom komponovanju - oblikovanju i
estetski principi – načela, odnosno način na koji je to
učinjeno.
• Kao što umetnik koristi različite elemente kompozicije i
principe komponovanja da bi stvorio estetski vredno
umetničko delo, modni dizajner koristi elemente i
principe modnog dizajna da bi realizovao svoju
kreatorsku imaginaciju i viziju i ostvario dobru i estetski
vrednu kreaciju, u kojoj svi delovi čine jedinstvenu,
prijatnu i skladnu, harmoničnu celinu koja pleni tuđu
pažnju, a vlasniku pruža samopouzdanje, jer ga čini
zadovoljnim i srećnim.

5. ELEMENTI
MODNOG DIZAJNA
• Elementi modnog dizajna su sastavni vidljivi – vizuelni,
gradivni delovi, komponente odeće i aksesoara.
• Pojedinačno ne znače mnogo, ali ako su vešto i
skladno spojeni čine harmoničnu celinu – estetsku i
efikasnu vizuelnu komunikaciju.
• Elemente modnog dizajna čine:
• Linija
• Oblik
• Tekstura
• Valer i
• Boja

6. • Ovom prezentacijom biće obuhvaćeni sledeći
elementi modnog dizajna:
• Linija
• Oblik
• Tekstura i
• Valer
• Boja kao element modnog dizajna, zbog njenog
značaja, prikazana je u posebnoj prezentaciji ovde
(ako želite da otvorite pređite na Slide Show i
kliknite).

7. •
LINIJA vrlo jednostavna ali
Linija, kao skup tačaka, je naizgled
je, po svojim izražajnim mogućnostima, izuzetno
kompleksna i značajna. Zato je linija osnovni ali, u isto
vreme, i jedan od najvažnijih elemenata modnog
dizajna.
• Kao samostalan element, linija definiše stvarnu ili iluziju
veličine, pravac, smer, kretanje.
• Svojim kombinacijama može da ostvari sve druge
elemente, sem boje.
• Zatvorena linija određuje površinu, a ako je široka i
sama može biti površina
• Kao kontura daje oblik - siluetu,
• Diferenciranim linijama dobija se struktura.
• Na isti način se mogu dobiti i tekstura i valer.

8. Prema izgledu linije mogu biti: kontinuirane, tanke,
isprekidane, oštre, izlomljene, jednolične, obojene i sl.
Prema toku linije su: prave (horizontalne, vertikalne,
dijagonalne), krive (kružne, polukružne, talasaste,
spiralne), otvorene, zatvorene...

9. Prema značenju - funkciji linije u modnom dizajnu
mogu biti:
• Konturne (obrisne)
• Strukturne (konstruktivne)
• Dekorativne (ukrasne)

10. • Konturne linije - siluete formiraju konturu tela i/ili
odeće. To su osnovne linije u odevanju, najpre se
zapažaju i vidljive su iz daljine. Ocrtavaju oblik odeće i
daju specifičan izgled osobe koja je nosi.

11. • Strukturne linije su linije unutar konturne - siluete i
daju građu – strukturu, posebnost odeći. Deo su
dizajna i dobijaju se krojenjem i šivenjem, npr. Linije
struka, okovratnika, kragne, revera, šavova i poruba
strana, otvora za ruke, rubova, ivica, manžetni...
Strukturne linije su i spojevi istih ili različitih materijala,
sastavci, redovi dugmadi, džepovi i dr.

12. • Dekorativne linije: nabori, karneri, čipke, vez,
kontrastni obrubi, ukrasni štepovi, ukrasni zatvarači,
trake, gajtani, paspuli...

13. OBLIK
• Oblik i forma su veoma
bitni vizuelni elementi
modnog dizajna.
• Spoljni oblik određen
konturnom linijom –
dvodimenzionalna kontura
ljudskog tela sa odećom
naziva se modna silueta.
• Modna silueta je prvi utisak
o odeći koji se vidi iz
daljine, pre nego što se
uoče i prepoznaju njeni
strukturni detalji.

14. • Modna silueta se menjala kroz istoriju kostima i po
njoj se prepoznaju modni stilovi.

15. Oblik odeće
• Oblik odeće, poznat i kao modna linija, najčešće se
naziva po latiničnim slovima na koje asocira:
A I T H V Y X

16. Oblik tela
• Bez obzira što u građi svih ljudskih tela učestvuju isti
gradivni elementi i delovi, ljudska tela se međusobno
razlikuju i u stvarnosti najčešće odstupaju i od
kanonskih mera klasične i modne figure.
• Postoje različiti oblici tela, ali se svi oni mogu svesti na
sledeće osnovne oblike tela:
Kruška Jabuka Peščani sat Klin Pravougaonik

17. Telo i odelo
• Ljudsko telo je forma – konstrukcija koja nosi odeću.
• I ljudsko telo koje nosi i odelo koje se nosi su u
stvarnosti trodimenzionalni.
• U zavisnosti od dizajnerskog pristupa, odeća se u fazi
dizajna idejno oblikuje:
- Na modnoj figuri na dvodimenzionalnom mediju
(papir, računar...), tako što se, pomoću elemenata
modnog dizajna (linije, oblika, teksture, valera i boje),
izražava iluzija trodimenzionalnosti tela i odela, ili
- Trodimenzionalno - drapiranjem na krojačkoj lutki -
manekenu.
• U fazi izrade odeće dvodimenzionalna tkanina se
oblikuje u realnu trodimenzionalnu odeću.

18. • Oblik tela uslovljava oblik odeće i obrnuto: odeća
prividno menja – popravlja oblik tela skrivanjem ili
otkrivanjem, odnosno potenciranjem njegovih oblika.
• Svakom telu treba primeriti odgovarajuću odeću:
KAKVO TELO – TAKVO ODELO !
• Uz ljubaznu saglasnost socijalne mreže za modu i
lepotu OTY- Oh That’s You, korišćen je izbor kreacija
koje su poznati dizajneri prikazali na Nedeljama mode
u Njujorku, Parizu, Londonu i Milanu 2012. godine, kao
ilustraciju i inspiraciju za pojedine oblike tela. Skreće
se pažnja da odeću nose manekenke koje nemaju
izraženu građu odgovarajućeg tipa.

19. • Kruška ili trouglasti oblik: karakterišu ga uska ramena,
a široki kukovi i butine. Idealni modni stil je onaj koji će
učiniti da se proporcije tela vizuelno izjednače da bi
figura delovala skladno. Treba da se skrene pažnja sa
donjeg dela tela naglašavajući ramena i grudi.

21. • Jabuka ili ovalni oblik: Telo okruglastog oblika sa
sličnim širinama kukova, struka i bokova.
• Treba ublažiti gornji deo tela skretanjem pogleda sa
srednjeg dela tela i usmeriti prema donjem delu tela i
učiniti struk tanjim.

23. • Peščani sat: glavne karakteritike telesne građe su
proporcionalna građa tela, približno isti obim gornjeg i
donjeg dela tela, veće grudi, uski struk i bujne obline.
Smatra se idealnom građom.

25. • Klin ili invertni trougao: karakterišu ga široka ramena a
uži kukovi. Cilj je uspostaviti vizuelnu ravnotežu tako
što će se skrenuti pažnja sa širokih ramena, a vizuelno
istaći struk i proširiti kukove.

26. • Pravougaonik: ramena i kukovi su približno iste širine,
bez naglašenog struka, a grudi su omanje.
• Odgovarajućom odećom treba figuru vizelno suziti u
struku, a malo proširiti u ramenom i donjem delu tela.

28. TEKSTURA
• Tekstura je površinski kvalitet odeće.
• Tekstura je jedinstvena među elementima modnog
dizajna zbog toga što izaziva dva senzorna procesa:
viđenje i dodir – može se videti i osetiti.
• Tekstura se odnosi na to kako se odevni materijali
oblikovani u odevne predmete osećaju ili izgledaju.
• Teksture mogi biti:
- Stvarne, fizičke ili taktilne i
- Vizuelne ili zamišljene

29. • Stvarna, fizička ili taktilna tekstura je fizički prisutna,
trodimenzionalna je i može se osim viđenja i osetiti
dodirom (taktilno). Opisuje se rečima kao što su: mek,
grub, krupan, sitan, sjajan, mat, gladak, hrapav, nežan,
itd., koje opisuju njene karakteristike. Uvek je prisutna
na tkaninama.
• Vizuelna ili zamišljena tekstura je, ustvari, vizuelna
dvodimenzionalna interpretacija trodimenzionalne
fizičke ili neke zamišljene teksture. Na materijalima se
postiže štampanjem, bojenjem...

30. • Obe vrste tekstura su prisutne u
modnom dizajnu.
• Stvarne ili fizičke teksture
materijala od kojih je izrađena
odeća, nastale u postupku izrade
materijala (tkanje, pletenje...),
taktilno osećamo svojim telom.
• Teksture materijala nastale
njegovom finalizacijom i doradom
(štampom, dekoracijom...), kao i
teksture nastale konstrukcijom
(krojenjem) odeće, upotpunjuju
naš vizuelni i estetski osećaj o
Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
odeći. ILLUSTRATION Inspiration and
Technique

31. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

32. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

33. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

34. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

35. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

36. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

38. VALER
• Valer je količina svetlosti, odnosno
belog (svetli) i crnog u boji (tamni
valer).
• Raspon tonova od najsvetlijih do
najtamnijih naziva se valerski
ključ. Može biti durski (veći
raspon i jači kontrast) i molski
(manji raspon i slabiji kontrast).
• Valer imaju i hromatske i
ahromatske boje.
• Svaki hromatski ton ima valer u
ahromatskom.

39. • Valerski krug je
krug boja koji osim
čistih boja (središnji
prsten) prikazuje i
njihove svetle
valere (četiri
unutrašnja prstena)
i tamne valere (tri
spoljašnja prstena).
• Valerski krug u
modnom dizajnu
služi za finiju
harmonizaciju boja.

40. • U modnom dizajnu valer posebno dolazi do izražaja
kod ahromatske i monohromatske šeme odevanja.
• U ahromatskoj šemi najizraženiji valerski raspon je od
bele do crne. Srećemo ga u tradicionalnom muškom
poslovnom odelu tamnosive ili crne boje sa obaveznom
svetlom - tradicionalno belom košuljom, crnim cipelama
i kravatom koja valerski može biti smeštena u bilo kom
delu srednjeg ključa, ali i u visokom i dubokom (osim
najekstremnijih valera, tj. crnom i belom).

41. • Ova kombinacija je u “niskom (tamnom, dubokom)
durskom ključu”, jer se kao noseći valer pojavljuje
tamnosiva ili crna boja odela iz niskog ključa, prate ga
crne cipele iz istog, a kontrast daje svetla (bela) košulja
iz visokog ključa.

42. • Slično je i sa ženskom čuvenom "malom crnom
haljinom“ koja uvek ide sa nekim kontrastnim svetlim
detaljem - nakitom ( npr. niskom belih perli), ili delom
odeće. I ovde se, evidentno, radi o dubokom durskom
ključu.

43. • Hromatski valer je najizražajniji
element modnog dizajna u
monohromatskoj šemi.

44. Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION
ILLUSTRATION Inspiration and Technique

45. ILUZIJE I EFEKTI
elemenata modnog dizajna
• Linija
– Vertikalne linije – telo izgleda više i vitkije
– Horizontalne linije – telo izgleda kraće i šire
– I i Y linije izdužuju, a i T linije skraćuju
– Dijagonalne linije izdužuju ako su bliže vertikali, a
skraćuju ako su bliže horizontali.
– Ravne linije – telo izgleda više i vitkije
– Krive linije – čine telo zaobljenijim

46. • Oblik
– Okrugli ili četvrtasti oblici - povećavaju
– Tubularni, cevasti oblici – čine višim i vitkijim
• Tekstura
– Grube, krupne i sjajne teksture – povećavaju
– Nežne, sitne i mat teksture – smanjuju
– Na teksturu utiče svetlost

47. • Boja
– Hladne i tamne boje – smanjuju
– Monohromatske, tople i svetle boje – povećavaju,
proširuju i izdužuju.
– Tamnije boje na mestima koja se žele prikriti, a
svetlijim bojama naglasiti željene delove tela pod
uslovom da se ne predimenzionišu.
– Ekstremni kontrasti - čine boje svetlijim i
povećavaju
– Na boju utiču svetlost i tekstura