1. UVOD
U
OBLIKOVANJE ODEVANJA
(MODNI DIZAJN)
Lidija Stanković

2. ODEVANJE

3. ODEVANJE
• Odevanje je pokrivanje ili
prekrivanje tela odevnim
predmetima, pri čemu je
funkcija u prvom, dok su
stil i estetska forma u
drugom planu.

4. RAZLOZI ODEVANJA
• Funkcionalni
• Socijalni status
• Nacionalna pripadnost
• Polna (rodna) pripadnost
• Estetski
• Emocionalni
• Identifikacioni (vojska, policija,
obezbeđenje, sudije...)
• Tradicionalni (venčanice)
• Religijski
• Magijsko-kultni
• Prestižni i dr.

5. FUNKCIONALNI
RAZLOZI ODEVANJA
• Zaštita od klimatskih prilika
(hladnoća, toplota).
• Zaštita od vremenskih
nepogoda (kiša, vetar, sneg,
sunce).
• Zaštita od insekata, hemikalija,
oružja, sportskih povreda.
• Higijensko-tehnička zaštita na
radnom mestu i domaćinstvu i

6. ODEVNI PREDMETI

7. ODEVNI PREDMETI
• Pod odevnim predmetima se
može smatrati sve ono što
pokriva ili prekriva telo i što
pojedinca ili grupu u
vizuelnom smislu
determiniše.

8. ODEVNI PREDMETI
• Odeća
• Obuća
• Pokrivala za glavu
• Nakit
• Šminka
• Tetovaža
• Pirsing
• Bojenje i sl.

9. OSNOVNE GRUPE
ODEVNIH PREDMETA
•Odeća
•Obuća
•Aksesoari – dopunski
detalji

10. ODEĆA

11. PODELA ODEĆE
•Prema polu (rodu):
• Muška
• Ženska
• Dečija
• Uniseks

12. PODELA ODEĆE
•Prema sezoni:
• Proleće – leto
• Jesen - zima

13. PODELA ODEĆE
• Prema dobu dana:
• Dnevna
• Večernja
• Za spavanje

14. PODELA ODEĆE
• Prema karakteru:
• Radna – uniforme
• Zaštitna
• Sportska
• Za kupanje
• Donji veš

15. PODELA ODEĆE
•Prema materijalu:
• Tekstilna
• Kožna
• Sintetička
• Gumena
• Novi materijali – materijali
budućnosti

16. OBUĆA

17. PODELA OBUĆE
• Cipele
• Sandale
• Čizme
• Patike
• Papuče

18. AKSESOARI

19. AKSESOARI
• Torbe
• Pojasevi
• Kape
• Šalovi i marame
• Rukavice
• Nakit
• Naočari i dr.

20. MODA

21. MODA
• Reč moda potiče od francuske
reči la mode, koja vodi poreklo
od latinske reči modus, što
znači način i odnosi se direktno
na vrstu i način života jednog
naroda.
• Moda danas označava način,
stil, obrazac ponašanja kojeg se
ljudi u određenim oblastima
društvenog života, pa prema
tome i u odevanju, pridržavaju u
nekom vremenskom periodu.

22. NASTANAK MODE
• Moda je nastala u onom
trenutku kada je čovek prvi put
izradio i na sebe stavio nešto
drugačiji odevni predmet ili
ukras od ostalih i time drugima
poslao signal svoje različitosti.

23. RAZVOJ
ODEVANJA I MODE
• Razvoj odevanja i mode
proučava ISTORIJA KOSTIMA.

24. VRSTE MODE
• Visoka
• Markirana konfekcija
• Masovna
• Ulična

25. VISOKA MODA

26. VISOKA MODA - Haute Couture
• Ime dolazi od francuskih reči koje znače
fino - elegantno šivenje.
• Tvorcem visoke mode smatra se Englez
Čarls Frederik Vort koji je otvorio prvu
kuću mode u Parizu polovinom XIX veka.
• Preovladavala je do 1950-tih godina
• Vrhunski kreatori kreiraju ekskluzivne i
unikatne kreacije za određenog kupca.
Modeli se izrađuju od visokokvalitetnih i
skupih materijala, ručno su rađeni ili
sašiveni sa velikom pažnjom posvećenom
detaljima i završnoj obradi.
• Cena delova odeće se kreće od nekoliko
hiljada do više stotina hiljada $.
• Visoka cena garantuje kupcu da će imati
ekskluzivni komad odeće koji je kreiran

27. MARKIRANA
KONFEKCIJA

28. MARKIRANA
KONFEKCIJA
• Naziva se pret-a-porter (franc.) ili ready to
wear (engl.).
• Zauzima mesto između visoke mode i
masovne modne proizvodnje.
• Kreiraju je poznati kreatori koji imaju svoj
brend – marku.
• Nije pravljena za individualne potrošače,
ali se velika pažnja posvećuje izboru
materijala, kroju i izradi.
• Ova odeća je izrađena od veoma
kvalitetnih materijala i proizvodi se u
malim serijama koje garantuju
ekskluzivnost.
• Odeća je skupa.
• Primeri: Donna Karan, Yves St Laurent,

29. MASOVNA MODA

30. MASOVNA MODA
• To je konfekcijska odeća namenjena
veoma širokom krugu potrošača,
proizvodi se u velikim količinama i
standardnim veličinama.
• Materijali od kojih se proizvodi su
jeftiniji, a tehnika izrade
jednostavnija, zbog čega je jeftina.
• I pored toga vodi se računa da
izgledom prati kreaciju poznatih
dizajnera, pa čak i visoku modu.
• Primeri: Zara, Peacocks, Old Navy,
Gap, Abercrombie and Fitch, H&M

31. ULIČNA MODA
• Moda koja nije nastala u
radionicama dizajnera ili
modnim studijima, već je
proizvod kreativnosti običnih,
najčešće mladih ljudi.
• Ulična moda najčešće nalazi
korene u subkulturi (hipi,
skinhedsi, gotičari, hip hoperi,
pankeri...).

32. MODA I VREME
• Aktuelna
• Klasična
• Fad – trenutni modni hit
• Vintage – stara dobra

33. AKTUELNA MODA
• Trenutno preovlađujući opšte
prihvaćen stil odevanja.

34. KLASIČNA MODA
• Moda koja zadržava generalno
prihvatanje u dužem
vremenskom periodu nezavisno
od tekućih modnih trendova
(plavi blejzeri, polo majice...)

35. KRATKOTRAJNI
MODNI HIT - FAD
• Suprotno od klasične, moda
koja se i iznenada pojavi,
postane hit i brzo nestane
(kožne kravate, grejači, široka
ramena, isprani džins ...)

36. VINTAGE –
STARA DOBRA MODA
• Savremena stilizovana moda
inspirisana modom ranijih epoha
(krinoline...).
• Moda prethodnih epoha koja se
periodično ponavlja.

37. MODNI STIL
• Karakteristična ili značajna forma
odevanja koja egzistira nezavisno od mode.
• Stil je modni identitet - lični izbor, način
života, koji se oslanja na ukus i
individualizam, tako da svaka osoba razvija
svoj lični stil.
• Kada su nosioci stila poznate ličnosti
modni stil obično dobija ime po njima (Luj
XIV, Elizabetanski, Viktorijanski,
Edvardijanski...).
• Modni stil može dobiti ime i po pravcu u
umetnosti (renesansa, rokoko, barok...),
masovnom pokretu (hipi,
pank...),karakterističnoj formi (krinoline,
turnir, S-silueta...), ili kreatoru po kojem je

38. MODNI TREND
• Predstavlja tendenciju, aktuelne
ili kratkoročne pravce u razvoju
mode.
• Ograničen je na sezonu ili, u
najboljem slučaju, nekoliko njih
i podložan je brojnim izmenama
u zavisnosti od mnogo faktora.

39. STIL I TREND
• TRENDOVI BLEDE, A STIL JE
VEČAN
Iv Sen Loran

40. MODNI CIKLUS
• Vremenski period koji obuhvata
uvođenje, rast, kulminaciju, pad i
prestanak određenog modnog pravca.
*Uvođenje: početak novog stila, trenda
* Rast: dobijanje na popularnosti i
familijarnosti
* Kulminacija: tačka najveće popularnosti
* Opadanje: smanjivanje popularnosti
* Prestanak: kraj korišćenja

41. UČESNICI U MODNOM
CIKLUSU
• Modni lideri – na početku ciklusa
• Većina – ciklus dostiže maksimum
• Zakasneli – na kraju ciklusa

42. CENTRI MODE
• Postoji više gradova širom sveta
koji imaju razvijenu modnu
industriju, ali se samo 5 gradova
smatraju najvećim i pravim
svetskim centrima mode.
• To su Pariz (Francuska) Milano
(Italija), London (Engleska),
Njujork (SAD) i Tokio (Japan).

43. Pariz, Francuska
• Sedište čuvenih kuća visoke mode kao
što su Dior i Šanel.
• Modne kuće organizuju ekskluzivne modne
revije u svojim salonima. Većina čuvenih
modnih kreatora prikazuju svoje kreacije dva
puta godišnje.
• Paul Poiret poznat je kao kreator koji je
svojim kreacijama žene slobodio
viševekovne muke nošenja korseta.
• Jedan od najpoznatijih francuskih modnih
kreatora i pionir ekskluzivne konfekcije je Iv
Sen Loran. On je dosledno stvarao modernu i
kvalitetnu odeću godinama.
• Jedan od mlađih kreatora francuske mode je
Žan Pol Goltije. On je kreirao neobičnu
duhovitu odeću.

44. Pariz

45. •
Dizajneri u Francuskoj
Paul Poiret Hiroko Koshino

 Emanuel
• Christian Dior Christian Ungaro
• Coco Cnanel Lacroix
 Valentino
• Balenciaga  Karl Lagerfeld
 Kansi
• Cerruti  Guy Laroche Yamamoto
Femme  Matsuda  Yohji
• Chloe  Issey Miyake Yamamoto
• Enrico Coveri  Claude  Jin Abe
• Louis Feraud Montana
• Jean-Paul  Thierry Mugler
Gaultier  Bernard Perris
• Romeo Gigli  Nina Ricci
• Givenchy  Sonia Rykiel
• Kenzo  Yves Saint
Laurent

46. Milano, Italija
• Italijanska moda ima reputaciju
svakodnevne, ali vrhunske
elegancije i veoma kvalitetnih
materijala. Iako mnogi italijanski
kreatori rade u Rimu, kao naprimer
Valentino, Milano se smatra modnom
prestonicom Italije, jer u njemu
stvaraju mnogi poznati kreatori i što
je to mesto gde se održavaju čuvene
kreatorske modne revije u
izložbenom centru Fiera di Milano
(Milanski sajam).

47. Milano

48. Italijanski dizajneri
• Giorgio Armani • Cailand  Elicolaj
 Gherardini
• Alma Couture • Istante
Callaghan  Ematite
• Filippo Alpi  Juditte
• Armando  Erreuno
Femme Calo
 Bill
 Fendi
• Maria Grazia Kaiserman
Amoretti • Capucine  Salvatore  Krizia
• Roberta Badio • Gianna Ferragamo
Cassoli  Andre Laug
• Baila  Gianfranco
• Emilio Ferre
 Paola
• Maurizio
Cavallini Marzotto
Baldassari  Alberta
• Renato • Ernestina Ferretti
 Max Mara
Balestra Cerini  Fiore
 Anna Mucci
• Federico Bano • Complice  Floranna
 Gioia Nordi
• Basile • Anna e  Gianluca
 Tita Rossi
• Bensussan Cristina Costi Gabrielli  Tivioli
• Laura Biagiotti • Raffaella  M. Galante  Mario
• Blumarine Curiel per Circolare Valentin
• Chiara Boni

49. London, Engleska
• Poznat po neobičnoj odeći za mlade.
• Vivienne Westwood je jedan od pionira
uličnog stila mode po kojoj je London
prepoznatljiv. John Galliano, Richmond
Cornejo i kreatorska grupa nazvana
Engleski ekscentrici takođe permanentno
plasiraju sveže modne ideje.
• Druga dobro poznata imena uključuju
Zandra Rhodes, Katharine Hamnett
(poznata po sloganima za t-shirts) and
Bruce Oldfield koji kreira glamuroznu
večernju odeću.

50. London

51. Engleski dizajneri
• Stela Mc Cartney
• Vivienne Westwood
• Joe Casely-Hayford
• Caroline Charles
• Nick Coleman
• Paul Costelloe
• Ghost
• Pam Hogg
• Betty Jackson
• Bruce Oldfield
• Ednia Ronay
• Workers for Freedom

52. Njujork, SAD
• Američki modni dizajn dominira dobro krojen
svakodnevni stil prilagođen sportskom,
zdravom načinu života mnogih Amerikanaca.
Modna industrija je smeštena u Njujorku, oko
Sedme avenije.
• Kreator koji je pomogao da se uspostavi
uticaj sportske dnevne odeće tokom 40-tih i
50-tih godina prošlog veka bio je Clair
McCardell. Savremenije uticaje na američki
izgled imao je Calvin Klein, sa klasičnim
kaputima, kombinacijama i džinsom.
• Ralph Lauren kreira svakodnevnu elegantnu
odeću od prirodnih materijala, a Donna
Karan kreira praktičnu sofisticiranu žensku
odeću.

53. Njujork

54. Dizajneri u SAD
• Geoffrey Beene
• Bill Blass
• Oscar De La Renta
• Tom Ford (Gucci)
• Halston
• Carolina Herrera
• Norma Kamali
• Donna Karan
• Calvin Klein
• Ralph Lauren
• Mary McFadden
• Mary Ann Restivo
• Scassi
• Pauline Trigere

55. Tokio, Japan
• Izgled je širok i nestruktiran, što je
rezultat komplikovane tehnike krojenja.
Boje su često nežne ili tamne.
Materijali su bogati i teksturisani.
• Mnogi od čuvenih japanskih kreatora
danas rade u Evropi ili SAD, ali su
modne revije japanskih kreatorskih
kolekcija još uvek veliki međunarodni
modni događaji. Jedno od najčuvenijih
imena japanske mode je svakako
Kenzo, poznat po slojevitom izgledu i
veoma originalnoj trikotaži.
• Miyake se smatra majstorom
drapiranja, a Rej Kawakube je razvio
potpuno nov način krojenja, koji ima

56. Tokyo

57. JAPANSKI KREATORI
• Jin Abe
• Barbara Bui
• Hiroko Koshino
• Junko Koshino
• Issey Miyake
• Hanae Mori
• Yuki Torii International
• Kansai Yamamoto

58. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 1. Koko Šanel
• 2. Đorđo Armani
• 3. Kristian Dior
• 4. Iv Sen Loran
• 5. Kalvin Klajn
• 6. Đani Versaće
• 7. Ralf Loren
• 8. Pjer Karden
• 9. Žan Pol Gotije
• 1o. Karl Lagerfild

59. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 1. Koko Šanel - dizajnirala je
prvu malu crnu haljinu, žensko
odelo od tvida i klasičnu
prošivenu torbu. Moda Koko
Šanel je bezvremena, zbog čega
su čitaoci „najznačajniju
dizajnerku 20. veka" proglasili i
najznačajnijom dizajnerkom svih
vremena.

60. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 2. Đorđo Armani - postavio je
nove standarde u krojenju
odeće po kojima je Milano i
danas prepoznatljiv. Armani je
sinonim za klasičnu mušku
modu.

61. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVI VREMENA
• 3.Kristijan Dior - uzdrmao je
modnu industriju kada je
predstavio svoj „nju luk",
kolekciju kojom je hrabro
istakao ženski struk. Bio je
majstor silueta koji je inspirisao
mnoge naraštaje modnih
dizajnera.

62. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 4. Iv Sen Loran - legendarni
dizajner simbol za profinjenije i
inovativne „nosive" kreacije.

63. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 5. Kalvin Klajn - dizajner koji je
džins uveo u visoku modu i
utemeljio minimalizam kakav
danas poznajemo.

64. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 6. Đani Versaće - kolekcijama je
definisao eru ekstravagancije i
luksuza 90-ih. Versaće je ujedno
među prvima počeo
manekenkama da isplaćuje
visoke honorare da bi ih
pridobio za svoje revije.

65. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 7. Ralf Loren - otac polo majice
koji je stvorio sportski stil i tzv.
prepi luk (ležerno-elegantna
kombinacija).

66. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 8. Pjer Karden - dizajner koji je
inspiraciju za svoje pomalo
uniseks kolekcije tražio u
svemiru. Stvorio je popularne
balon haljine.

67. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 9. Žan-Pol Gotje - kreator drske,
ali ujedno seksi mode i legenda
pop kulture. Proslavio se i
špicastim grudnjakom koji je
pre 20 godina dizajnirao za
Madonu.

68. TOP 10 MODNIH KREATORA
SVIH VREMENA
• 10. Karl Lagerfeld - teško ga je
povezati s jednim jedinim
stilom, ali je to ujedno njegova
najveća prednost. Vešto
prepoznaje pravi trenutak za
određeni stil i jedan je od retkih
„starijih" dizajnera koji je i
danas izuzetno aktivan na
sceni.

69. MODNE SEZONE
• Dve glavne sezone
• Proleće/Leto
• Jesen/Zima
• Svaka od njih zahteva različite
modne izglede, kolorite i materijale
za odgovarajuće doba godine.
• Leti se koriste lakši i svetliji, a zimi
teži i tamniji materijali.

70. KALENDAR
GLAVNIH MODNIH DOGAĐAJA
• Januar
• Italijanske i francuske modne kolekcije za
sezonu proleće/leto u Rimu i Parizu.
• Februar
- Britanske, italijanske, američke i
francuske dizajnerske modne kolekcije
prikazuju se u Londonu, Bolonji, Nemačkoj
i Parizu.
- IMBEX (Međunarodna izložba muške i
dečije mode, London, Engleska)
• Međunarodna nedelja muške mode, Keln,
Nemačka.

71. • Mart
• Britanske, italijanske, američke i francuske
kolekcije za sezonu jesen-zima, London,
Milano, Njijork i Pariz.
• Sajam mode, Minhen, Nemačka.
• April
• Interstoff, sajam trgovine odeće i tekstila,
Frankfurt, Nemačka.
• Maj
• Internationalne dizajnerske kolekcije, Tokio,
Japan.
• Modna izložba za polusezonu jesen, London.
• Jun
• Italijanska dečija odevna kolekcija, Firenca,
Italija.
• Portex: Portugalski sajam modne konfekcije

72. • Jul
• Francuske i italijanske modne
kolekcije za sezonu jesen-zima,
Pariz, Rim.
• Uomo Italia, Muška odeća, Firenca,
Italija.
• Avgust
• Skandinavijski sajam moda
budućnosti, Kopenhagen, Danska.
• Međunarodni sajam muške mode i
džinsa, Keln, Nemačka.
• Finski sajam mode, Helsinki.
• Septembar
• Britanske, francuske i američke
kolekcije konfekcije za sezonu

73. • Oktobar
• Britanska, francuska, američka i
italijanske dizajnerske kolekcije za
sezonu proleće-leto. London, Pariz,
Njujork, Milano.
• Interstoff – međunerodni sajam
tekstila i trgovine, Frankfurt,
Nemačka.
• Novembar
• Internationalne dizajnerske
kolekcije, Tokio, Japan.
• Decembar
• Portex - Portugalski sajam

74. NEDELJE MODE
• Modne kreacije se prikazuju
širom sveta dva puta godišnje
na Nedeljama mode (Fashion
week), u proleće i jesen.
• U našoj zemlji se takođe svake
godine održavaju Nedelje mode
u Beogradu, obično marta/aprila
i oktobra/novembra.

75. MODNI DIZAJN

76. MODNI DIZAJN
• Dizajn je oblikovanje predmeta
za upotrebu uz zadovoljenje
funkcionalnih, strukturnih i
estetskih zahteva.
• Modni dizajn je umetničko
oblikovanje odevanja, odnosno
najatraktivnijih predmeta za
upotrebu – odevnih predmeta.

77. PODRUČJA
MODNOG DIZAJNA
• Ženska odeća
• Dnevna odeća, večernja odeća,
donji veš, sportska odeća,
trikotaža
• Muška odeća
• Dnevna odeća, večernja odeća,
sportska odeća, trikotaža
• Dečija odeća
• Odeća za dečake, odeća za
devojčice, tinejdžerska odeća,

78. MODNA KOLEKCIJA

79. MODNA KOLEKCIJA
• Selekcija grupe odevnih predmeta –
kompleta, ili različitih, pojedinačnih
komada odeće, koje povezuje ideja,
linija, kroj, boja i materijal.
• Svaki komad odeće je kreiran kao
funkcionalan, tako da se može nositi
samostalno, ili u kombinaciji sa
jednim ili više delova kolekcije.
• Komad odeće je npr. bluza, suknja,
haljina, pantalone, mantil, šešir itd.
• Komplet čine dva ili više komada
odeće koji se mogu nositi

80. MODNA KOLEKCIJA
• Samostalni kreatori ili manje
dizajnerske kuće kreiraju manje
kolekcije, koje se sastoje od 30-
tak pojedinačnih komada odeće
ili do 10-tak kompleta.
• Velike modne kuće kreiraju
kolekcije koje se u proseku
sastoje od oko 120 pojedinačnih
komada, ili oko 40 kompleta po
kolekciji.

81. MODNA KOLEKCIJA
• Prati aktuelni modni stil i
trend, ili promoviše novi,
• Svi elementi kolekcije čine
jednu celinu i
• Ima lični ton po kojem su
kreator i/ili modna kuća
prepoznatljivi.

82. MODNA KOLEKCIJA
• Kreacija modne kolekcije
• Realizacija modne kolekcije

83. KREACIJA – FAZE RADA
• Prognoza modnog trenda
• Inspiracija - ideja
• Razrada ideje
• Odabir
• Naziv kolekcije
• Sastavni delovi kolekcije
• Kreiranje

84. PREDVIĐANJE MODNOG
TRENDA
• Najteži zadatak kreatora je
prognoza onoga što će biti u modi
narednih godina. U tome mu
pomaže dobro poznavanje
trendova u prošlosti i učestalost
njihovih ponavljanja.
• Praćenje modnih događanja,
modnih časopisa i konkurentskih
kuća takođe može biti od koristi.

85. INSPIRACIJA
• Bilo gde: u kući, na ulici, u
prirodi, muzeju, galeriji,
pozorištu, filmu, televiziji,
časopisima, na putovanjima...
• Predmeti koje svakodnevno
srećemo ili prvi put vidimo, a u
nama izazovu stvaralačke
emocije...

86. RAZRADA IDEJE
• Osnovnu ideju kreator razrađuje
u više varijanti u kojima su
elementi (forma, boja materijali
i sl.) grupisani po sličnosti

87. ODABIR
• Od više radnih verzija pravi se
odabir konačne varijante u kojoj
su definisani:
• Silueta,
• Boja,
• Materijal,
• Delovi kolekcije.

88. NAZIV KOLEKCIJE
• Kolekcija treba da ima
simbolično ime, odnosno naziv,
kojim na jezgrovit i prepoznatljiv
način kreator šalje svoju
poruku.

89. KREIRANJE
• Kada je izvršen odabir ideja i
utvrđen konačan izgled
kolekcije sa definisanom
linijom, odnosno siluetom,
bojom, materijalom, koliko i
koje delove će imati kolekcija,
pristupa se realizaciji.

90. REALIZACIJA
• Kreatori svoju ideju realizuju na
različite načine: neki crtaju modne
skice, drugi oblikuju materijal na lutki
manekenu, a treći kombinuju prvi i
drugu način.
• Modne skice rade se za svaki
pojedinačni odevni predmet i kolekciju
u celini na odgovarajućoj modnoj
figuri.

91. REALIZACIJA
• Na osnovu modne skice kreatora,
modelar izrađuje prethodne krojeve
pojedinih delova na papiru.
• Krojač prenosi krojeve na materijal i
spaja u celinu.
• Pravi se uzorak, obično od nekog
jeftinog materijala (muslin).
• Isprobava se na lutki manekenu ili živom
modelu i vrše korekcije.
• Kada je kreator u potpunosti zadovoljan
izgledom profesionalni modelar izrađuje
precizan kroj.
• Krojač izrađuje unikatni model od
odgovarajućeg materijala.
• Modna revija prikazuje autorsku
kolekciju kreatora.

92. UČESNICI U IZRADI I
PREZENTACIJI MODNE
KOLEKCIJE
• Modni kreator - dizajner
• Dizajner tekstila
• Modelar i krojač
• Modni stilista
• Modni ilustrator
• Modni fotograf
• Modni novinar
• Manekeni
• Propagandista