Пост у Православној цркви

1. ПОСТ
ПОСТ je средство које православном
Хришћанину помаже у изградњи
спасења, а које се састоји у уздржавању
од извесне врсте хране, од рђавих
мисли, жеља и дела, као и у
умножавању молитава, доброчинства, а
исто тако и у ревности упражњавања
свих хришћанских врлина. Циљ поста је
очишћење тела, јачање воље, уздизање
душе изнад тела, а изнад свега
прослављање Бога и поштовање
његових Светих. Постећи, Православни
верни народ се непрекидно подсећа
Христових страдања, које је Он
благоизволео примити на Себе, за
спасење човечанства.

2. Прву заповест о посту налазимо у Библији у
причи о првобитном паду Адама и Еве, када су
они прекршили Божију заповест да не једу са
дрвета познања добра и зла. После, у Старом и
Новом Завету такође се много говори ο посту, као
божанској установи и одредби. У Старом Завету,
Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући
ништа), да би се удостојио да од Бога прими
Божије заповести. Исто тако, и Нови Завет је
препун примера поста. Господ Исус Христос је
попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а
постили су и Свети Апостоли, као и сви прави
Хришћани. Јер, у Хришћанству, први подвиг који
стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије
заповести, коју је Бог дао још нашим
прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту,
тј. ο уздржању. Нарушавање заповести ο посту
први је грех. Зато и први подвиг човека у
ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост
је, дакле, прва неопходност на путу нашег
спасења, а Црква га сматра као врло важну и
значајну установу за духовни и телесни живот.

3. Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни
пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних
пића. Духовни пост подразумева одрицање од
сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.
Телесни пост је само неопходно помоћно средство
за успешну духовну борбу против страсти, које се
распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно
са душом учествује у греху, треба заједно са њом
да учествује и у напорима ка поновном задобијању
врлина. Стварни духовни пост подразумева
уздржавање од сваке похотљивости. Свети Оци су
одувек истицали духовну страну поста, и писали да
сам телесни пост Бог не прихвата. Чак су га
називали "демонским постом", јер и демони не
једу, а не теже духовном усавршавању. Па је тиме
онај који само телесно пости, а не приступа
духовном подвигу, идентичан демонима. Духовна
страна поста увек укључује појачане молитве, и
квалитативно и квантитативно, и борбу за опште
унапређење свих хришћанских врлина.
ДВЕ СТРАНЕ ПОСТА

4. По строгости, или начину уздржавања,
постови се деле у пет категорија:
Потпуно уздржавање од сваке врсте
јела и пића (чак и воде). На овај начин
се пости у прва три дана Васкршњег
поста и на Велики Петак.
Сухоједење - узимање суве хране (у
сировом стању), или само хлеба и
воде, једанпут на дан, и то у девети
час (15:00 поподне).
Пост на води - узимање јела
припремљених на води, без употребе
уља за кување. Познат и као "строги
пост" пред Причешће.
Пост на уљу - узимање јела
припремљених на уљу, два пута
дневно. Вино је дозвољено.
Пост на риби - узимање јела која могу
да садржавају рибу, припремљених на
уљу, два пута дневно. Вино је
дозвољено. Ово је најблажи начин
поста.
ВРСТЕ ПОСТОВА

5. Сухојаденије – једење сирове хране
Пост на води
Пост на уљу
Пост на риби

6. Стварни пост који обухвата и телесни
и духовни аспекат, приводи човека
смирењу. У смирењу човек почиње да
стиче сазнање, да је спасење могуће
једино у Богу, кроз Његову велику
милост. Код стицања свих врлина и
код испуњења свих заповести, Свети
Оци придају врлини расуђивања
највећу важност. Расуђивање
подразумева дар разликовања онога
што је корисно, од онога што је
штетно.
„Све ми је дозвољено, али ми није
све на корист; све ми је дозвољено,
али не дам да ишта овлада мноме“

7. Треба нагласити да поред установе
одређених дана и периода поста од
стране Цркве, регулисање питања
разрешења за сваког верника посебно
се оставља расуђивању његовог
духовног оца, који понекад поступа са
снисхођењем, дакле према слабостима
човека и према мери на корист његове
душе.

8. Једнодневни постови
Свака среда и петак током целе
календарске године, осим трапавих
седмица (када се не пости). Пости се
на води уколико није разрешено
другачије. На пример, у среду
Преполовљења и среду Оданија
Васкрса, пости се на риби. Ако
Петровдан или Велика Госпојина
падну у среду или петак, тада се пост
разрешава на рибу.
Усековање Главе Светог Јована
Крститеља (29. август). Једе се
једном дневно, на води.
Крстовдан (14. септембар). Једе се
једном дневно, на води.
Навечерје Богојављења (5. јануар).
Једе се једном дневно, на води. Ако
падне у суботу или недељу, пости се
на уљу и вину.

9. Вишедневни постови
Вишедневни постови су они
постови које је Црква установила
пред велике празнике. Постоје
четири вишедневна поста,
смештена у четири годишња доба:
пролеће - Велики пост (Часни,
Васкршњи, Велика четрдесетница)
лето - Петровски пост (Пост
Светих Апостола)
јесен - Госпојински пост
зима - Божићни пост (Мала
четрдесетница)

10. Лични или заветни пост
То су постови које поједини верни
посте ради појачања своје
побожности, или услед епитимије,
или услед заветовања неком од
Светих. Црква одобрава и такву
врсту поста, али је у таквим
случајевима пожељно
посаветовати се са надлежним
парохом или духовником, и
поступити по њиховим саветима.

11. Трапаве седмице
То су седмице у којима је разрешен
редовни пост средом и петком. Има их
укупно пет:
Седмица која почиње Недељом о
митару и фарисеју.
Сиропусна недеља - недеља пред
почетак Васкршњег поста. Једе се све
сем меса - бели мрс.
Светла недеља - недеља по Васкрсу
Духовска - недеља по Духовима
Дани између Божића и Крстовдана (25.
децембар - 5. јануар)

12. ВАСКРШЊИ ПОСТ

13. Васкршњи (Часни или Велики пост)
један је од четири вишедневна поста у
Православној цркви који претходи
највећем хришћанском празнику
Васкрсењу Господа Бога и Спаса
нашега Исуса Христа.
То је најстарији, најдужи и најстрожији
пост у Православној цркви. Траје укупно
седам недеља, заправо шест недеља
плус једна Страсна недеља пред
Васкрс посвећена Голготи и Страдњу
Христовом, због тога се врло често овај
пост назива и Света четрдесетница.
Пошто је Васкрс покретни празник то и
почетак овога поста зависи од датума
Васкрса. Ове године Васкршњи пост
почиње 27. фебруара и траје до 15.
априла када је и Васкрс.
Васкршњи пост

14. Назива се још и Велики пост (због
посебне важности, али и дужине
трајања), Часни пост (зато што
обухвата време страдања
Христовог и Његовог разапињања
на Часни крст), Велика
четрдесетница (зато што је
укупно трајање поста четрдесет
дана). Траје од Чистог
Понедељка до Лазареве суботе.
На крај овог поста, надовезује се
пост Страсне седмице, тако да је
укупно време трајања посног
периода 48 дана - најдужи у току
године, и завршава се празником
Васкрсења.

15. Прва недеља поста зове се Чиста.
Друга недеља је Пачиста. Трећа
недеља је Крстопоклона, јер се
верницима који су ступили у подвиг
поста, износи Часни крст на јутрењу
на поклоњење и целивање. Четврта
недеља је Средопосна, јер је то
време средине поста. Пета недеља
поста се назива Глувна. У току те
недеље се не пева, не игра и не
свира, а послови се не започињу.
Шеста недеља је Цветна. Тако је
названа по цвећу и зеленим
гранчицама које су деца и грађани
бацали пред Христа при Његовом
уласку у Јерусалим.

16. Седма, последња седмица
пред празник Васкрсења је
Страсна или Велика
недеља. Најзначајнији дан
у тој недељи је Велики
Петак, једини дан у години
кад у Православним
Храмовима нема јутрења
нити богослужења, већ се
само по подне држи опело
разапетом Исусу Христу.
Том приликом, једини пут
у години, износи се
плаштаница у коју је
старац Јосиф из
Ариматеје умотао
Христово тело после
скидања са крста.

17. Начин поста
Пости се на води, осим суботом и недељом, када се
дозвољава уље и вино. На Благовести (уколико не
падну у Страсну седмицу) и Цвети, дозвољена је
риба. Додатно разрешење на уље и вино је и на
Обретење главе Светог Јована Крститеља и на
Младенце. Прва три дана овог поста (понедељак,
уторак и среду), до свршетка Литургије
пређеосвећених дарова, ништа се не једе. Ко то не
може, једе хлеб и течност (чај или компот) и то тек
после вечерње службе. На Велики четвртак, једе се
једном дневно и то после свршетка Свете Литургије.
На Велики Петак се не једе ништа. На Велику
Суботу, по завршетку Литургије хлеб и вода
(сухоједење).

18. Пост Страсне седмице
Иза Васкршњег поста, који се завршава
у петак шесте седмице поста (пред
Лазареву суботу), долази Страсна
седмица, у коју се исто пости, посвећена
Страдању и Смрти Господа Исуса
Христа, а по заповести Његовој да ће
доћи "...дани кад ће се отети Женик од
њих, и онда ће постити у оне дане

19. Дакле, у Апостолским установама,
Велики пост је назначен као: Велика
четрдесетница на коју се наставља пост
Страсне седмице. Св. Епифаније
Кипарски за овај пост каже:
"Четрдесетницу, до седам дана пре
Пасхе, Црква обично проводи у посту.
Осим тога, и шест дана Пасхе (Страсну
седмицу) сав народ проводи у
сухоједењу."

20. ЦИЉ ВАСКРШЊЕГ ПОСТА –
СУСРЕТ СА ВАСКРСЛИМ
ГОСПОДОМ!

21. Назива се још и Петровдански пост,
Апостолски пост, Пост Светих
Апостола. Други по реду вишедневни
пост посвећен Светим Апостолима
Петру и Павлу, односно, свим
Апостолима. Почиње у понедељак
после Недеље свих светих и траје до
28. јуна (12.јула). Зато што се
завршава дан пре Петровдана,
назива се Петровски пост. Овај пост,
чији је почетак покретан (јер зависи
од Васкрса), а завршетак је
непокретан, установљен је на основу
успомене на Апостоле који су после
Силаска Светога Духа, а пре одласка
на проповед Светог Јеванђеља,
постили. Због зависности почетка
овог поста о Васкрсу, Апостолски
пост најкраће може трајати једну
седмицу и један дан, а најдуже шест
седмица.
Петровски пост

22. Начин поста
Суботом и недељом пости се на
риби, уторком и четвртком на уљу,
а понедељком, средом и петком на
води. Ако у току овог поста у
понедељак, уторак и четвртак
падне Свети са великим
славословљем, разрешава се пост
на рибу, а ако падне у среду и
петак разрешава се само на уље и
једемо једанпут дневно. Ако у
среду и петак падне празник
Светитеља са бденијем или пак
Свети чији је Храм, разрешени су
уље, вино и риба (Типик, глава 33).

23. Назива се још и
Великогоспојински пост.
Траје од 1. до 14. августа,
а по строгости долази
одмах после Васкршњег
поста. Увек почиње на
Свете Макивије и траје 14
дана, завршавајући се
закључно са Великом
Госпојином.
Госпојински пост

24. Начин поста
Пост на води, осим суботом и недељом,
када се дозвољава уље и вино, и на
Преображење, када се разрешава на
рибу.
Историјат
Црква је установила овај пост по
примеру пресвете Богородице, која је
време пре упокојења проводила у
сталном посту и молитви. Први пут се
спомиње у списима Теодора Студита
(826).

25. Божићни пост
Назива се још и Мала четрдесетница,
јер Црквени устав Божић сматра за
другу Пасху. Траје од 15. новембра до
24. децембра. Овај пост има сврху да
вернике спреми за достојно слављење
рођења Господа Исуса Христа - Божић.
Уочи Божића, на Бадњи дан, чак и они
који не посте неће мрсити јер је Бадње
вече дубоко укорењено у народној
традицији. По строгости, овај пост
можемо поредити са Петровским
постом.

26. Начин поста
Најстрожији дан поста је 24.
децембра (Бадњи дан), а тај
дан се још зове и сочелник (реч
настала од речи која је име за
сочиво - кашу од сушених зрна).
* Oд 15. новембра до 17.
децембра - суботом и недељом
разрешење на уље и рибу,
уторком и четвртком
разрешење на уље, пост на
води понедељком, средом и
петком.
* Од 18. децембра до 24.
децембра - разрешење на уље
и вино, пост на води
понедељком, средом и петком.

27. Св. Јован Златоусти (о промени када започне
пост): "Сада више нигде не чујемо жамор, нити
буку, транжирање меса, нити, пак, ужурбаност
кувара; све је то престало и наш град личи на
часну, скромну и мудру жену. Када размислим о
изненадној промени која је настала и, када се
сетим јучерашње вреве, онда ми је јасна сила
поста који је, ушавши у савест свакога од нас,
изменио наше мисли, очистио ум, како
старешинама тако и обичним људима, не само
слободним, него и слугама, не само мушкима,
него и женама, богаташима и сиромасима.
Зашто само поменути старешине и обичне
људе? Та пост је изменио чак и савест обученог
у диадему, као и савест њему послушних. Данас
не видиш више разлику на трпези сиромаха и
богаташа; код свих је припремљена обична
храна без обзира на прохтеве и могућности;
обичној трпези сада се приступа са већим
одушевљењем него ли раније када је било
постављено обиље разноврсне хране и вина."
СВЕТИ ОЦИ О ПОСТУ

28. Св. Јован Златоусти (о промени када престане
пост): "Не пружа ли нам пост собом право благо?
Свагде је мир и спокојство; нису ли наши домови
били без журбе, комешања и галаме? Али још и пре
ступања у дом, испосников дух је осетио
спокојство; да, и град чак благовести исто
благостање и мир какви бивају у душама и
домовима нашим; увече се не чује улично певање,
нити се по дану види сујета и пијанство; нема ни
галаме ни свађе; на све стране је велика тишина.
Сада, пак, није више тако: од најранијег јутра чује
се врева, галама и лупа кувара, и као у домовима,
тако је и у душама нашим велики метеж, пошто
нам се услед забаве покрећу унутрашње страсти и
распламсава се пламен непорочних жеља. Због
тога треба жалити за прошавшим постом који је
све ово обуздавао; но, ако смо подвиг поста и
окончали, не прекратимо у себи љубав према њему
и не избришимо га подпуно из свога сећања."

29. Св. Василије Велики: "Не ограничавај
врлину поста само на исхрану.
Истински пост није само одрицање од
различите хране, него одрицање од
страсти и грехова: да никоме не
учиниш неправду, да опростиш
ближњему своме за увреду коју ти је
нанео, за зло што ти је учинио, за дуг
што ти је дужан. Иначе, не једеш месо,
али једеш самога брата свога. Не
пијеш пиће, али унижаваш другога
човека."

30. Св. Јован Златоусти: "Кажеш да постиш. Увери ме
у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш
сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са
непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли
на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од
њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и
очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима
тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке
грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће
ходити путевима греха. Очи нека посте тако што
страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти
гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш
месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима
оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не
слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком
својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала.
Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а
уједамо и прождиремо своје ближње."

31. Св. Фотије Цариградски: "Пост
благопријатан Богу је онај који
подразумева поред уздржања
од хране и удаљење од сваког
греха, мржње, зависти,
оговарања, неумесних шала,
празнословља и других зала.
Онај који пости само телесно не
трудећи се у врлини личи на
човека који је саградио лепу
кућу, али у њој живи са змијама
и шкорпијама."

32. Св. Јован Лествичник: "Помоћник и
узрок целомудрености је безмолвије, а
пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго
спавање произлази понекад од
пресићености, понекад од поста - када
се посници поносе својим постом.
Стомакоугађање наводи на разрешење
од поста, а славољубље наговара да се
покаже сопствена врлина. Када стомак
гладује, срце постаје смирено. А када се
стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај
да демон често седи уз желудац и не да
човеку да осети ситост, макар и читав
Мисир (Египат) појео и реку Нил попио.
Пост сујетног човека остаје без награде
и његова молитва без плода, јер и једно
и друго чини ради похвале људске."

33. Св. Јефрем Сирин: "Узда за страсти је
пост, а умртвљење страсти је молитва
са милостињом. Чувај се од онога што је
супротно врлини. Јер, ако постиш али се
и безумно смејеш, биће лако да се
саплетеш. Од мноштва хране ум постаје
груб, а добро уздржање га очишћује.
Онај ко угађа стомаку се труди и пашти
око тога како да напуни свој стомак
јелима, а када поједе - мучи се да их
свари. Уздржање, пак, прати здравље и
бодрост. Молитва и пост су прекрасни.
Њих укрепљује милостиња, будући да је
речено: Милости хоћу, а не жртве."

34. Св. Нил Синајски: "Пост сматрај
оружјем, молитве оградом, а сузе -
купељу. Плашљиви војник дрхти од
звука трубе који наговештава борбу, а
стомакоугодник од наговештаја почетка
поста. Добар је хлеб поста зато што у
њему нема квасца сластољубља."

35. Св. Јован Касијан: "Ми не треба да верујемо
да је нама, за постизање савршенства срца и
чистоте тела, довољан само пост који се
састоји у уздржању од видљивих јела. Не,
њему треба придодати још и пост душе. Јер,
и она има своја штетна јела... Свака похота и
блуђење непостојаног срца јесте нека паша
душе на својеврсном пасишту које је храни
штетним јелима, и која је чине непричесном
небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући
се од свега тога у нашем светом пошћењу,
сразмерно својим силама, учинићемо
сврсисходним и доброплодним и држање
телесног поста. Јер, напрезање тела које је
сједињено са скрушеношћу духа представља
најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и
лепо украшеним скривницама срца
изградити обиталиште достојно Његове
светости. Међутим, ако ми, постећи телесно,
будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих
душевних страсти, изнуравање тела нам
неће донети никакве користи."

36. Св. Марко Подвижник: "Пост доноси корист онима
који му разумно приступају, док штети онима који му
неразумно приступају. Због тога они који се старају
за корист од поста треба да се чувају штете која
може доћи од њега (тј. таштине). Хлеб који једемо
након окончања поста који смо себи наложили треба
да разделимо на дане у које не окушамо храну до
ситости, како бисмо, узимајући свакодневно по
мало, покорили мудровање свог тела и срце
утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо
силом Божијом бити сачувани од надмености и све
дане свог живота се постарати да проведемо у
смиреноумљу, без којег нико никада не може
угодити Богу."
Св. Антоније Велики: "Изабери труд и он ће те
заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од
сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту
срца, а она чини да душа приноси плод."

37. Св. Николај Велимировић: "Постом се задобија чистота
телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота
духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере,
наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга
неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још
превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за
великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност.
Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом
човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело
постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали
постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема
смирења, нема користи од поста."

38. КРАЈ И БОГУ СЛАВА!!!Aутор презентације
Невенка Пјевач